среда, 30. септембар 2009.

8. КРАЉ АЛЕКСАНДАР ОБРЕНОВИЋ

Кад је краљ Милан абдицирао 1889. његов син Александар је имао 13 година.
Уместо њега Србијом је управљало намесништво у ком су били: Јован Ристић и генерал Јован Бели Марковић.
Намесништво је ослободило радикале из затвора.
Никола Пашић је једно време био градоначелник Београда, а касније и председник владе.

Српска књижевна задруга је основана 1892. и она је издавала домаће и стране књиге.
Исте године Београд је посетио Никола Тесла и пуштен је у рад први трамвај.

Уз помоћ војске Александар Обреновић се прогласио за краља 1893.
На почетку владавине је укинуо Устав и 1888. и вратио онај из 1869.
На почетку његове владавине министри су били радикали и напредњаци.
Краљ Александар је посетио прве модерне Олимпијске игре у Атини 1896.
На повратку је био у Хиландару где је засадио маслину. Од Калуђера је добио Мирослављево Јеванђеље које се и сад чува у Народном музеју.

Од 1896. до 1900. Краљ је владао апсолутистички, а у његовој влади су били министри из разних странака.
Председник владе је био доктор Владан Ђорђевић.
Краљ Милан се вратио у Србију и његов син га је поставио за команданта војске.

У лето 1898. један радник из Босне је покушао да убије краља Милана, тај догађај се назива ивандањски атентат.
За атентат су Обреновићи оптужили радикале и ухапшен је Никола Пашић.
Он се на суђењу уплашио и изјавио је да радикали сносе извесну одговорност за атентат.
Обреновићи су хтели да га осуде на смрт, али су га Руси одбранили.

Краљ Милан је желео да ожени сина неком европском принцезом, међутим Александар Обреновић се заљубио у дворску даму своје мајке, удовицу Драгу Машин, која је била старија од њега 15 година.
Краљ Милан и краљица Наталија су хтели да спрече њихову везу, јер су знали да је Драга нероткиња.
Међутим, краљ Александар је одлучио да се ожени Драгом и против великог противљења, у лето 1900. године.
Разочаран краљ Милан је умро у Бечу 1901.
Разочарана краљица Наталија је отишла у Француску где је постала католкиња, а касније и католичка монахиња. Оставила је део свог имања београдском универзитету.
На венчању 1900. кум је био представник руског цара Николаја II.

Краљ Александар је објавио Устав 1901.
По уставу, законе су доносили скупштина и сенат.
Неке посланике је бирао народ, а неке је именовао Краљ.

Дошло је до свађе у радикалној странци.
Један део радикала је био незадовољан држањем Николе Пашића на суду и они су основали Самосталну Радикалну Странку.

У Србији је избио велики скандал 1901. када се чуло за краљичину лажну трудноћу.
Говорило се да ће будући краљ бити неко од Драгине браће Никодије или Никола Луњевић.

Краљ Александар је посетио Беч где је са једном аустријанком имао ванбрачног сина.
Краљев унук Стефан и сад живи у Бечу.

Краљ Александар се често бахато понашао.
Једном приликом је укинуо устав на 45 минута да би сменио неке министре и чиновнике.

У марту 1903. у Београду су избиле велике ђачке демонстрације.
Власт је наредила ученицима трговачких школа да морају на ђачким књижицама да имају фотографију, што су у то време имале само проститутке.
Избили су сукоби са полицијом и војском и било је рањених и мртвих.

Краљевом владавином била је посебно незадовољна војска која није редовно примала плате и била је противник краљице Драге.
Капетан Драгутин Димитријевић Апис је организовао заверу у којој су учествовали и либерали.
Једне јунске ноћи по грегоријанском, а мајске по јулијанском календару 1903. војска је упала у двор.
Убила је краља, краљицу и председника владе.
Краљев и краљичин леш су исечени и бачени кроз прозор у башту.
Током војног пуча био је рањен и Апис.
Угасила се династија Обреновић.

уторак, 29. септембар 2009.

7. КРАЉ МИЛАН ОБРЕНОВИЋ



ТАЈНА КОНВЕНЦИЈА И ПРОГЛАШЕЊЕ КРАЉЕВИНЕ

Кнез Милан Обреновић се страшно разочарао у Русију пошто је она подржала Бугарску на Берлинском конгресу због тога је одлучио да успостави најбоље односе са Аустро-Угарском.

Кнез Милан и аустро-угарски цар Франц Јозеф потписали су Тајну конвенцију (споразум) 1881.
Кнез је обећао да неће помагати Русима у Босни и Херцеговини, да ће Србија углавном трговати са Аустро-Угарском и да неће склапати међудржавне уговоре без дозволе Аустро-Угарске.
Бечки двор је обећао да ће помоћи Србији да ослободи Македонију и стару Србију и да ће подржавати проглашење Краљевине Србије.

Краљевина Србија је проглашена 6.03.1882.
Први краљ је био Милан Обреновић, а краљица је била Наталија.
Химна је била Боже правде. Стихове је написао књижевник Јован Ђорђевић (стриц Стевана Сремца), а музику је компоновао Словенац Даворин Јенко.


ПОЛИТИЧКЕ СТРАНКЕ

После Берлинског конгреса у неѕависној Србији важи Намеснички устав из 1869.
Законе је доносила скупштина, право гласа су имали само богати грађани и сељаци.

Политичке странке су групе истомишљеника чији је циљ да буду на власти да би остварили своје идеје.
Прве политичке странке основане су у Србији 1881. То су биле Народна Радикална, Либерална и Напредна странка.
Народну радикалну странку су основали Никола Пашић и новинар Пера Тодоровић.

Никола Пашић је рођен у Зајечару 1845.
Студирао је технику у Швајцарској, где се дружио са Светозаром Марковићем и Бакуњином.
Кад се вратио у Србију ублажио је свој став према власти.
Пашић је мало говорио и звали су га Баја.
Народна радикална странка је представљала сиромашне грађане и сељаке.
Желели су да укину устав из 1869. јер је по том уставу три четвртине посланика бирао народ, а једну четвртину је постављао кнез.
Радикали су желели да сви пунолетни грађани имају право гласа и да народ бира општинске власти (локална самоуправа).
Радикали су имали највише чланова. Подржавали су их учитељи и свештеници.
Залагали су се за уједињење свих српских крајева и наш главни савезник буде Русија.

Либерали су подржавали устав из 1869.
Предводио их је Јован Ристић.
Представљали су богате сељаке и грађане и желели су такође да Русија буде наш главни савезник.

Напредна странка је подржавала политику краља Милана.
Желела је да Аустро-Угарска буде наш главни савезник.
Странку су предводили Милутин гарашанин (син Илије Гарашанина, аутора Начертанија) и Стојан Новаковић.
Странка је желела да право гласа имају само богати и образовани грађани, а да законе доносе скупштина и сенат.


ТИМОЧКА БУНА

У доба краља Милана главне одлуке су доносили чиновници и полиција.
Његову политику највише су критиковали радикали.
Краљ Милан се мешао и у црквена питања.
Сменио је митрополита Михаила и поставио свог кандидата.

Краљ је био незадовољан учинком народне војске у ослободилачким ратовима и желео је да оснује стајаћу војску у касарнама.

Удовица Јеврема Марковића, Јелена, је покушала атентат на краља у позоришту у Београду.

Краљ је наредио да се од народа одузме оружје које се налазило у њиховим кућама.
Такође је донета одлука да се попише сва стока.
Због тих краљевих одлука побунили су се сељаци у источној Србији у јесен 1883. (то се назива Тимочка буна).

Побуњеници су заузели Сокобању и Књажевац, а предводили су их радикали.
Део војске, који је био веран краљу, угушио је Тимочку буну.
Стрељано је двадесет четворо радикалских вођа.
Никола Пашић је емигрирао у Аустро-Угарску, а касније је живео у Бугарској.
Ухапшен је и Пера Тодоровић. У затвору је променио мишљење и касније постао пријатељ краља Милана.

Прва железничка пруга у Србији изграђена је између Београда и Ниша, а први воз је кренуо 1884. Касније је пруга продужена до Пирота и Врања.

У јесен 1885. Бугарска је припојила источну Румелију.
Краљ Милан је сматрао да је на тај начин прекршена одлука Берлинског конгреса.
По савету Аустро-Угарске, Срби су први напали Бугарску.
Наша војска је безвољно кренула у рат и стигла на 28km од Софије.
Бугари су победили српску војску код Сливнице у новембру 1885.
После тога су заузели Пирот.
Велике силе су прекинуле рат и успоставиле status quo ante bellum (стање као пре рата).

Српска академија наука и уметности је основана у Београду 1886.
Пре тога се звала Друштво српске словесности, а касније Српско учено друштво.
Први председник САНУ био је лекар и природњак Јосиф Панчић.
Тренутно је председник Никола Хајдин.


УСТАВ ИЗ 1888

Односи између краља Милана и краљице Нталије нису били добри.
Краљ је имао неколико љубавница и често се коцкао.
Он је говорио да је краљица лезбејка.

После српско-бугарског рата пала је популарност краља у народу.
На изборима 1887. победили су Радикали и Либерали, а краљеви миљеници Напредњаци су доживели пораз.

Због пораза у рату и неуспеха на изборима, краљ Милан је био приморан да састави демократски устав 1888.
По уставу из 1888. успостављена је парламентарна демократија у Србији.
Све законе је доносила скупштина и све посланике је бирао народ.
Право гласа су имали мушкарци старији од 21 године.
Грађани су бирали општинске власти-локалну самоуправу.
Такође је штампа била слободна.

Краљ није могао да подноси демократски устав.
Абдицирао је 6.03.1889. у корист свог сина Александра, који је имао 13 година.
Краљ је отшао у Беч, а касније у Париз и себи додоели титулу гроф од Такова.
Тражио је од српске владе 3 милиона динара да се више никад не врати у Србију.
Добио је милион.
Краљ је успео да издејствује да влада протера краљицу Наталију из Србије.

четвртак, 17. септембар 2009.

6. ВЕЛИКА ИСТОЧНА КРИЗА И БЕРЛИНСКИ КОНГРЕС



БОСАНСКОХЕРЦЕГОВАЧКИ УСТАНАК

У 19. веку Босна и Херцеговина је и даље била под Турском влашћу, где је владао феудални поредак.
Земљопоседници (Бегови и Аге) били су Турци и Муслимани југословенског порекла.
Кметови (чивчије) су били хришћани.
Кметови су плаћали државни порез, а беговима и агама су давали од једне десетине до једне трећине жетве.

Због муслиманских насиља (зулума) побунили су се Срби у источној Херцеговини 1875. тај устанак се зове Невесињска пушка.
Устанике су предводили Мићо Љубибратић, Богдан Зимоњић, Голуб Бабић.
Устанак се проширио и на босанску Крајину.
Устаници из Херцеговине су желели уједињење са Црном Гором, а они из босанске Крајине са Србијом.
У помоћ устаницима дошли су добровољци из Црне Горе које је предводио војвода Пеко Павловић.
Такође је у Босну дошао и Петар Карађорђевић, син бившег кнеза Александра,
он је узео надимак Мркоњић по коме је добио назив Мркоњић Град у централној Босни.
Устаници су неколико пута победили турску војску и нису знали да су се руски цар Александар II и аустријски цар Франц Јозеф договорили да Босна припадне Аустро-Угарској.


ОСЛОБОДИЛАЧКИ РАТОВИ СРБИЈЕ И ЦРНЕ ГОРЕ

Кад је почео босанскохерцеговачки устанак Црном Гором је владао кнез Никола Петровић, а Србијом је владао кнез Милан Обреновић.

Кнез Никола и српска скупштина су желели да се објави рат Труској.
Кнез Милан је био опрезан, јер је сматрао да наша војска није спремна.

Кад је почео босанскохерцеговачки устанак кнез Милан се оженио руско-румунском властелинком Наталијом.
Сматрало се да су кнез Милан и кнегиња Наталија били најлепши европски владарски пар.
Они су имали сина Александра.

Почетком 1876, лекар и књижевник Владан Ђорђевић је основао српски црвени крст.
У јуну 1876. Србија и Црна Гора су склопиле војни савез, а крајем јуна су објавили рат Турској.
У Србију су дошли добровољци из Русије, а нашом војском је командовао руски генерал Черњајев.
Најпознатији спрски команданти били су Јован Бели Марковић, пуковник Ђуро Хорватовић и словак Франтишек 'Фрањо' Зах.
У корист Срба писао је Виктор Иго, а Петар Илич Чајковски је искомпоновао Словенски марш.
Тада се ратовало пушкама, бомбама и бајонетима.
Почетком рата Срби су победили Турке код Шуматовца (код Алексинца), а велико борбе су се водиле на планини Јавор код Ивањице, затим су Турци извршили противнапад спалили су Књажевац и Зајечар и победили нашу војску код Ђумиса у близини Крушевца.
Уз помоћ Русије, Србија и Турска су склопиле мир.
У рату између Србије и Турске је учествовао и руски добровољац пуковник Рајевски (који је био инспирација за лик Вронског у роману Ана Карењина). Он је погинуо и сахрањен у близини Алексинца.

Много више успеха је има црногорска војска којом је комадновао кнез Никола Петровић.
Црногорци су победили турску војску на Вучијем долу код Билеће у источној Херцеговини.
Једног пашу су заробили, а једног тешко ранили.
После тога црногорска војска је ослободила Никшић и Бар.

Крајем 1877. у српској војсци су се побунили Карађорђевци и та буна се назива Тополска буна.
Заузели су Тополу, а део војске који је био одан кнезу Милану угушио је побуну.
За организовање побуне оптужен је Јеврем Марковић (брат Светозара Марковића) који је због тога стрељан.

Крајем 1878. су Руси објавили рат Турској.
Руси су позвали Србе да наставе борбу.
Ослободили су Ниш и Прокупље, а дошли су до манастира Грачаница, на Косову.


САНСТЕФАНСКИ МИР И БЕРЛИНСКИ КОНГРЕС

Руси су ослободили Бугарску и приближили се Цариграду, то је уплашило велике западне силе, па су под притиском Европе, Русија и Турска потписале мир у Сан Стефану у близини Цариграда почетком марта 1878.
По санстефанском миру је требало да настане Велика Бугарска која би се простирала од Егејског мора до Дунава и од Црног мора до охридског језера она би обихватала Македонију у југоисточну Србију.
Велика Британија, Француска и Немачка су биле незадовољне санстефанским миром јер је тиме Русија добила велики утицај на Балкану, због тога су успеле да се тај мир поништи.

Да би се решиле прилике на Балкану одржан је конгрес великих сила у Берлину у јуну и јулу 1878.
Конгресом је председавао немачки канцелар Бизмарк.
Србију је представљао Јован Ристић који није имао право гласа.

На конгресу је установљено:
- Румунија , Србија и Црна Гора су постале независне државе и потпуно се ослободиле турске власти.
- Србија је добила градове Ниш, Пирот, Лесковац, Врање, Прокупље, Куршумлија.
- Србија је морала да изгради железничку пругу од Београда до Пирота, а касније и до Врања.
- Црна Гора је добила градове Подгорицу, Никшић, Колашин, Бар и Улцињ.
- Аустро-Угарска је окупирала Босну и Херзеговину.
- Македонија и стара Србија су остале под турском влашћу.

Стара Србија се делила на:
- Метохију (са градовима: Призрен, Пећ, Ђаковица)
- Косово (Приштина, Косовска Митровица, Гњилане)
- Рашко-Полимска област (Прибој, Пријепоље, Сјеница, Нови Пазар)

-Бугарска је подељена на два дела.
Северном Бугарском су управљали кнежеви немачког порекла,
а јужна Бугарска (или источна Румелија) је добила аутономију у оквиру турског царства.
-Велика Британија је заузела Кипар.

уторак, 15. септембар 2009.

5. ЕВРОПСКА КУЛТУРА У 19. ВЕКУ

У 19. веку су напредовале природне науке и техника.

У друштвеним наукама, Француз Огист Конт је основао социологију (науку о друштву).
Поред Маркса најпознатијо социолози били су још Француз Емил Диркен и Немац Маркс Вебер.

У првој половини 19. века најпознатији филозофи су били: Кант, Хегел, Маркс, Фојербах.
Кант је говорио да је Земља настала од усијане масе из космоса,
сматрао је да би сви људи требало да раде у интересу човечанства,
залагао се за једну међународну организацију држава сличну Уједињеним нацијама.
Хегел је сматрао да развој човечанства представља развој духа.
За њега је држава врхунац друштвене организације.
Његова дела су: Историја филозофије и Филозофија историје.
Фојербах је сматрао да је човек створио Бога, а не Бог човека.

У другој половини 19. века најпознатији филозофи су били: Шопенхауер, Ниче и Кјеркегор.
Шопенхауер је сматрао да човеково понашање одређују несвесни мотиви.
Он је много проучавао индијску филозофију и религију.
Није веровао у чула и сматрао је да она само приказују привид стварности.
Фридрих Ниче је био књижевник и филозоф.
На њега су највише утицала индијска учења и идеје персијског пророка Заратустре.
Говорио је да је Бог умро, а да би светом требало да владају надљуди, за које не постоји морал.
За њега не постоје "добри" људи они су или слабићи или лажови.
За њега светска историја представља вечно враћање истом.
Једном приликом у Милану кочијаш је ударио бичем коња,
Ниче је заплакао и загрлио коња, након чега више није писао и остатак живота је провео у психијатријској болници.
Нека његова дела су: Тако је говорио Заратустра и Антихрист.
Данац Кјеркегор је писао о односу хришћанства и свакодневног живота.
Најпознатије његово дело је Или, или.

У 19. веку најлепше романе су писали: Фјодор Достојевски и Лав Толстој.
Фјодор Михајлович Достојевски, 1821-1881.
Написао је мемоаре из сибирског живота - Записи из мртвог дома.
Најпознатији православни писац.
Најважнији његови романи су: Идиот, Злочин и казна и Браћа Карамазови.
Лав Николајевич Толстој, 1828-1910.
У роману Рат и мир описује прилике у Русији и рат са Наполеоном, почетком 19. веку.
Остали романи: Ана Карењина и Васкрсење.
Прихватио је неке хиндуистичке и протестантске идеје и због тога је искључен из цркве.

Најлепше драме у 19. веку писали су Рус Антон Павлович Чехов (Три сестре, Ујка Вања, Галеб) и Норвежанин Хенрих Ибзен (Непријатељ народа, Авети, Дивља патка)

Крајем 19. и почетком 20. века Париз је био центар светске културе и то се доба назива бел епок (Belle Epoque).
Тада су у Паризу живели разни уметници:
Сликари: Мане, Моне, Дега, Реноар, Тулуз Лотрек, Сезан, Ван Гог, Гоген.
Музичари: Дебиси, Жорж Бизе.
Књижевници: Балзак, Флобер, Иго, Зола, Ги де Мопасан (који је познат по приповеткама у којима је писао о љубавним темама и тајанственим појавама).

петак, 11. септембар 2009.

4. ИМПЕРИЈАЛИЗАМ И МЕЂУНАРОДНИ ОДНОСИ КРАЈЕМ 19. И ПОЧЕТКОМ 20. ВЕКА



ИМПЕРИЈАЛИЗАМ

Империјализам представља освајање других држава.
Крајем 19. века велике европске силе су покориле велике делове ваневропских земаља.

Велика Британија је била велика светска колонијална и поморска сила.
Заузела је Индију, на чијој су територији настале државе: Индија, Пакистан, Бангладеш и Шри Ланка.
У Азији су Британци заузели: Мијанмар, Малезију, Сингапур и Хонг Конг.
Њихове колоније у Африци су биле: Египат, Судан, Гана, Нигерија, Јужноафричка Република и Кенија.
Британци су владали и Аустралијом, Новим Зеландом и неким острвима у карипском мору и Океанији.
Од својих колонија су основали савез Комонвелт.

Француска је освојила Индокину, где је најбитнија држава Вијетнам.
У Африци: Мароко, Алжир, Тунис, Сенегал, Гвинеја, Обала Слоноваче,
Мадагаскар, Сомалија, такође и нека острва у карипском мору и Океанији.

Немачка и Италија су имале мало колонија, јер су се касније ујединиле (Италија 1870, а Немачка 1871).
Немачка је колонозовала делове Кине и нека острва у Океанији, затим део Конга, југозападну Африку, Намибију и Танзанију.
Италија је имала део Сомалије, а била је поражена од Етиопије.

Белгијанци су владали Конгом, а Холанђани Индонезијом и неким острвима у карипском мору.
Шпанци су управљали државама Мароко, Екваторијална Гвинеја,
а најважније Португалске колоније биле су: Ангола, Мозамбик и Макао (југоисточна Кина).
Руси су заузели централну Азију.
Придружене тероторије Сједињеним Америчким Државама су: Гуам и Самоа у Тихом океану, Девичанска острва у карипском мору и Порторико.


МЕЂУНАРОДНИ ОДНОСИ
КРАЈЕМ 19. И ПОЧЕТКОМ 20. ВЕКА

Русија, Немачка и Аустро-Угарска су склопиле троцарски савез 1873. и он је трајао до берлинског конгреса 1878.

Немачка, Аустро-Угарска и Италија су имале мало колонија и желеле су нову поделу света.
Немачка је желела проширење у источној Европи и колоније у Африци.
Аустро-угарска се ширила на Балкан, а Италија је тежила ка колонијама у Африци.

Немачка и Аустро-Угарска су склопиле војни савез 1879.
Њима се придружила Италија 1882.
Тако је настао војни савез - централне силе.

Плашећи се Немачке, Русија и Француска су склопиле војни савез 1893, након што су решиле неспоразум у Африци.
Француска и Велика Британија су склопиле војни савез 1904.
После пораза Русије у рату са Јапаном, Велика Британија и Русија су склопиле војни споразум 1907.
Тако је настао тројни савез Велике Британије, Француске и Русије - Антанта (фр. entente - савез).

Односи између Антанте и Централне Силе су били лоши и стално је претио рат.
Нпр. Енглези су заратили против Бура (потомака Холанђана у јужној Африци) и заузели су целу јужну Африку.
Познате су две Мароканске кризе, које се односе на француско и немачко супарништво због Марока.
Рат је претио и за време Анексионе кризе 1908. када је Аустро-Угарска припојила Босну.

У Хагу је одржана међународна конференција на којој су усвојени принципи међународног ратног права.

Велике европске силе су освајале ваневропске територије да би искористиле њихове јефтине сировине и радну снагу, због аграрне пренасељености и повећања тржишта и због проповедања хришћанства.

уторак, 08. септембар 2009.

3. СОЦИЈАЛИСТИЧКИ ПОКРЕТ У 19. ВЕКУ

Израз социјализам потиче од латинске речи socialis - друштвени.
Израз комунизам потиче од латинске речи comunis - заједнички.
Основни циљ социјализма и комунизма је остваривање економске једнакости.
Прве социјалистичке идеје јављају се у старом веку код грчког филозофа Платона.
Касније су их заступали енглески књижевник Томас Мор у свом делу Утопија и Италијан Томазо Кампанела у делу Град Сунца.
Социјалисти су били и французи Сен Симон и Фурије и Британац Овен.
Оснивачи модерног социјалистичког покрета су Немци Карл Маркс и Фридрих Енгелс.

Карл Маркс, Јеврејин, рођен у Немачкој 1818.
Када је био млад родитељи су му постали протестанти.
Он је студирао филозофију и нису му дозволили да постане професор на Универзитету због социјалистичких идеја.
Касније је био новинар и учествовао је у револуцији 1848.
После револуције је емигрирао у Велику Британију где је живео до краја живота.
Тамо се бавио новинарством и живео је од Енгелсове помоћи.

Фридрих Енгелс је рођен у Немачкој 1820.
У младости је прихватио социјалистичке идеје, али то му није сметало да буде власник текстилне фабрике у Великој Британији.
Био је Маркесов пријатељ.

Маркс и Енгелс су заједнички написали комунистички манифест,
који је програм међународне социјалистичке организације савеза комуниста.
Маркс је написао Капитал у ком је анализирао економску структуру капитализма и дао је неке предлоге за остварење социјализма.

Маркс и Енгелс су се бавили историјом.
Маркс је писао о револуцији 1848, о Наполеону III и о париској комуни.
Енгелс је анализирао немачки сељачки устанак Томаса Минцера из 1525.

На Маркса и Енгелса су највише утицали британски економиста Адам Смит, немачки филозофи Кант и Хегел, социјалисти Сен Симон, Фурије, Овен и француски историчари Тјер и Гизо.

Главне Марксове и Енгелсове идеје су:
- Процват човечанства представља сталну класну борбу између богатих и сиромашних.
- Борили су се робовласници и робови, племићи и кметови, буржоазија (фабриканти) и пролетери (које би предводио најсвеснији радник - комуниста)
- Задатак радника је да преузму власт револуцијом или мирним путем, то им неће бити тешко јер ће се свет поделити на богату мањину и сиромашну већину.
- Када радници преузму власт укинуће приватну својину
- Све фабрике и банке ће бити у друштвеној својини и укинуће се новац
- Маркс и енгелс су били атеисти и сматрали су да је религија опијум за народ
- Веровали су да ће у будућности нестати религија, породица, приватна својина и државе.

Да би остварили своје идеје комунисти су оснивали своје организације.
У Лондону је 1864. Маркс основао Прву Интернационалу.
Она је организовала разне штрајкове и демонстрације.
У Интернационали налазимо две групе: комунисте и анархисте (реч анархија потиче из грчког и значи безвлашће).

Комунисте је предводио Маркс и они су сматрали да је највеће светско зло приватна својина.
Анархисти су сматрали да је највеће светско зло држава.
Предводили су их бивши руски официри Михајло Бакуњин и Петар Кропоткин.
Сматрали су да власт квари човека, зато су желели да свет буде савез малих општина.
Да би укинули државу и организовали револуцију, анархисти су убијали краљеве и политичаре:
Руског цара Александра II, италијанског краља, председнике Француске и С.А.Д, жену аустријског краља Франца Јозефа.
Због сталних свађа у Интернационали између комуниста и анархиста она је престала да постоји.

70их и 80их година 19. века у Европи су настале прве радничке партије - социјал-демократске партије.
Прва је основана у Немачкој.
Оне су се у почетку бориле за право гласа свих грађана.
Маркс је умро 1883, а на чело социјалистичког покрета је дошао Енгелс.

За време прославе стогодишњице француске револуције у Паризу је основана Друга Интернационала, 1889.
То је била организација социјал-демократских партија Европе и Америке.
У њој је било учлањених и српских социјалиста.
Интернационала је организовала штрајкове и демонстрације.
Залагала се за три осмице: 8 часова за рад, 8 часова за разоноду, 8 часова за одмор.

Такође, Интернационала је прогласила 1. мај за међународни празник радника,
као успомену на догађаје у Чикагу 1886. кад је полиција убила 4 радника демонстранта.
Интернационала је такође прогласила 8. март као дан борбе за женска права гласа,
јер је на тај дан 1917. почела фебруарска револуција.
Интернационала је такође говорила против рата, али када је почео први светски рат већина социјалиста је подржала своје владе.

понедељак, 07. септембар 2009.

2. ГРАЂАНСКИ РАТ СЕВЕР-ЈУГ

С.А.Д. су настале 4.6.1776. и на почетку су се састојале од 13 држава.
Амерички Устав се примењује од 1789. и за његово доношење су најзаслужнији слободни зидари - Масони.
По Уставу С.А.Д.-а, законе доноси конгрес (скупштина), која се састоји из представничког дома и сената,
а на челу државе је председник чији мандат траје 4 године.
Први председник је био Џорџ Вашингтон, по чијем презимену је добио назив главни град С.А.Д.-а.

За време Наполеонових ратова, Америка се борила против Велике Британије на страни Француске.
Тада је Велика Британија спалила њихов главни град, Вашингтон.

У С.А.Д. су се разликовали Север, где није било робова и Југ, где је било актуелно робовласништво.
На Северу се гаје пшеница и кукуруз, а на Југу памук и дуван.

У 19. веку су се С.А.Д. постепено шириле на Запад.
Од Наполеона су купили Луизијану, а од Шпанаца Флориду.
У рату против Мексика су добили Калифорнију, Нови Мексико, Тексас и Аризону.
Од Велике Британије су узели Орегон, а од Руса су купили Аљаску за 7 200 000 долара.

Сједињене Америчке Државе су биле подељене на слободне и робовласничке што је доводило до честих свађа у Конгресу.
Присталице укидања ропства називали су се аболиционисти.
О тешком животу робова писала је Харијет Бичер Стоу у свом роману Чича Томина Колиба.
Када је за председника С.А.Д. изабран велики аболициониста, адвокат Абрахам Линкол 1860,
11 јужних држава је одлучило да иступи из заједнице.
Оне су прогласиле Џеферсона Дејвиса за председника.

Грађански рат између Севера и Југа је трајао од 1861. до 1865.
Север је имао подршку Русије, чија је флота патролирала атлантском и тихоокенаском обалом,спречавајући помоћ Југу.
Југ је имао подршку Велике Британије и Француске.
Север је имао војску од 2 милиона војника коју су предводили генерали Грант и Шерман,
док је Југ имао војску од милион војника које је предводио генерал Ли.
На почетку рата Југ је имао више успеха, међутим Линколн је 1863. прогласио слободу свим робовима и обећао сваком добровољцу 60 хектара земље.
Тада је Север преузео иницијативу и војска Севера је остварила две победе, код Виксбурга и Гетисбурга, прешла Мисисипи и заузела Њу Орлеанс.
У пролеће 1865. генерал Ли се предао.
Да би се осветио Северу, присталица Југа, глумац Бут је убио Линколна у позоришту у Вашингтону.
Укинуто је ропство у С.А.Д, црнци и индијанци су касније добили право гласа, а почетком 20. века и жене.

уторак, 01. септембар 2009.

1. ДРУГА ИНДУСТРИЈСКА РЕВОЛУЦИЈА

У првој индустријској револуцији која се догодила у Великој Британији у 18. веку, водена пара је покретала машине.
У другој индустријској револуцији у 19. веку машине су покретали:
бензин, нафта и електрична енергија.
Експлоатација нафте је почела у С.А.Д. у 19. веку
у државама Тексас и Пенсилванија.
Бензински и нафтни мотор су направили Немци Ото и Дизел.
Први аутомобил је конструисао Немац Карл Бенц.
Авином су први пут летели Американци, браћа Рајт (Орвил и Вилбурн) 1903.

На Северни пол први је стигао Американац Пири 1909.
За освајање Јужног пола су се утркивали:
- Норвежанин Амундсен (који је користио ескимске псе)
- Британац Скот (који је користио поније)
Први је стигао Амундсен 1911, а месец дана касније је дошао и Скот,
који се на повратку смрзао.

На највиши врх света Монт Еверест (или Чомолунгма, висина 8848м),
који се налази на граници Кине и Непала,
први су се попели Новозеланђанин Хилари и Непалац Тенсинг 1953.

Руси су лансирали први вештачки сателит - Спутњик 1957,
а послали су и првог човека у свемир - Јурија Гагарина 1961.
На Месец су први крочили Американци Армстронг и Олдрин 20.7.1969.

Шведски научник Алфред Нобел, који је живео у 19. веку,
је направио експлозив динамит (грчки, динамос = снага),
који се користи у грађевинарству и рату.
Он је стекао велико богатство и пошто није имао породицу,
а осетио је да ће његово откриће бити злоупотребљено,
оставио је камату свог великог богатства за додељивање награда из разних области.
Сваке године Шведска Академија Наука додељује Нобелове награде за:
Физику, хемију, економију, медицину и књижевност.
Нобелову награду за мир додељује Норвешка Скупштина.
Награда износи око милион долара.
Наш књижевник Иво Андрић је добио нобелову награду за књижевност 1961, за свој роман "На Дрини Ћуприја".

Најзаслужнији за открића у електротехници су били:
Британци Фарадеј и Максвел,
затим Америкаанац Томас Едисон и наши научници Никола Тесла и Михајло Пупин.

Фарадеј и Максвел су испитивали електромагнетне појаве.

Томас Едисон је напустио основну школу и био је самоук истраживач.
Он је био наглув и говорио је да је "Успех у животу 1% таленат, а 99% рад".
Направио је прву електричну сијалицу 1879, затим прекидач, електрично бројило, фонограф (справа за снимање звука) и филмску камеру.
Добио је Нобелову награду из физике.
Требало је да Тесла добије половину новчане награде, али је он то одбио,
јер је сматрао да је бољи научник од Едисона.
Едисон се залагао за једносмерну електричну струју.

Никола Тесла, рођен у Смиљану у Лици, данашња Хрватска, 1856.
Студирао је физику у Грацу и Прагу. Касније је отишао у С.А.Д. где је радио у Едисоновој фабрици.
Он се залагао за наизменичну електричну струју.
Конструисао је први генератор, трансформатор, електро-мотор,
затим је први успоставио радио-везу на даљину, а направио је још многе машине.
Он је изградио и прву хидроелектрану на Нијагариним водопадима,
који се налазе на граници између С.А.Д. и Канаде.
Није га интересовало богатство, па је своје патенте јефтино продавао.
Није се женио.
Веровао је у реинкарнацију и његово верско опредељење је било негде између хиндуизма и будизма.
Био је у вези са једном голубицом, коју је сматрао небеским весником богова и живео је у хотелима, хранећи голубове.
Умро је у Њујорку 1943.
Његова урна са посмртним остацима и рукописи се налазе у Теслином музеју у Београду.

Михајло Пупин, рођен у месту Идвор, код Панчева, у Банату, 1854.
У младости је отишао у С.А.Д. и уз рад је ванредно студирао физику и постао професор универзитета у С.А.Д.
Истраживао је пролазак електричне струје кроз гасове и конструисао је тзв. пупинов калем, који је омогућио телефонске разговоре на даљину.
Први телефон је направио Италијан Меучи, а први патентиран телефон је направио Американац Бел.
Пупин је написао аутобиографију на енглеском "Од пашњака до научника", за коју је добио највеће америчко књижевно признање - Пулицера.
Био је пријатељ председника С.А.Д. Вудро Вилсона и много је помогао краљевини Југославији да поправи границе према аустрији.
Пупин је завидео Тесли, али се пред смрт извинио.
Умро је 1935.

У 19. веку прве фотограгије су снимили Французи Ниепс и Дагер.
Први филм су снимили Французи, браћа Лимијер 1895 и филм се зове Излазак радника из фабрике.
Први радио програм емитован је у Питсбургу и С.А.Д. 1920.
Радио Београд је почео са радом 1924, а са сталним емитовањем 1929.
Први телевизијски програми су емитовани у Великој Британији и С.А.Д. тридесетих година 20. века.
Телевизија Београд је почела са емитовањем 1958.

Радиоактивност је открио брачни пар Кири (Пјер и Марија).
Пјер је добио Нобелову награду за физику, а Марија и за физику и за хемију.
Радиоактивност је нашла примену у производњи енергије, медицини и рату.
Немац Рентген је први применио Х-зраке (икс-зраке) у медицини и техници.

У 19. и 20. веку напредовале су природне науке и медицина.
Британац Чарлс Дарвин је поставио теорију еволуције,
која каже да су природа и човек настали случајним и постепеним физичким, хемијским и биолошким променама у току дугог временског периода.
Већина научника верује у ово учење.
Мањи број научника верује у креационистичку теорију, која каже да је Бог створио човека и свет.

Британац Џенер је први применио вакцину против великих богиња.
Француз Луј Пастер је доказао да све болести изазивају микроорганизми (вируси, бактерије, гљивице),
открио је лек против беснила и посебан начин конзервирања хране пастеризацију.
Немац Роберт Кох је пронашао узрочник туберкулозе, колере, дифтерије и тетануса.
Американци Салк и Сејбин су први применили вакцину против дечије парализе.
Британац Флеминг је открио антибиотик пеницилин.
Британци Крик и Вотсон су открили ДНК као носилац живота,
а законе генетике је описао Мендел, калуђер из Чешке.

Јеврејин из Аустрије Зигмунд Фројд је први применио психоанализу,
тврдећи да основу човековог понашања чине несвесни мотиви.
Руски научник Иван Павлов је тврдио да човеково понашање одређује условни рефлекс.

Крвне групе је описао Аустријанац Ландштајнер.

Алберт Ајнштајн, Јеврејин из Немачке, је установио теорију релативитета, која каже да су простор и време релативни, да се маса повећава са брзином, да се материја може претворити у енергију.
Атомска енергија је нашла примену у производњи електричне енергије и ратовању.
Милева Марић, је била удата за Алберта Ајнштајна и он је њој обећао половину новца од Нобелове награде коју је добио, јер му је много помогла у раду.
Имали су троје деце, једно предбрачно које су дали на усвајање и још два сина од којих је један постао научник, а други је био ментално оболео.

Рус Мендељејев је поставио периодни систем елемената.

Темеље информатике је поставио Аустријанац Норберт Винер.

Највише принзање за достигнућа у области математике је медаља Филдс.
МОНОПОЛ

Да би се искористила открића науке и технике и да би се спречила конкуренција,
фабриканти су оснивали економске савезе - Монополе.
Они су носили различита имена: концерн, картел, труст, а данас се називају транснационалним или мултионационалним компанијама.
У монополима су се фабриканти договарали о цени и квалитету робе и подели тржишта.