уторак, 01. септембар 2009.

1. ДРУГА ИНДУСТРИЈСКА РЕВОЛУЦИЈА

У првој индустријској револуцији која се догодила у Великој Британији у 18. веку, водена пара је покретала машине.
У другој индустријској револуцији у 19. веку машине су покретали:
бензин, нафта и електрична енергија.
Експлоатација нафте је почела у С.А.Д. у 19. веку
у државама Тексас и Пенсилванија.
Бензински и нафтни мотор су направили Немци Ото и Дизел.
Први аутомобил је конструисао Немац Карл Бенц.
Авином су први пут летели Американци, браћа Рајт (Орвил и Вилбурн) 1903.

На Северни пол први је стигао Американац Пири 1909.
За освајање Јужног пола су се утркивали:
- Норвежанин Амундсен (који је користио ескимске псе)
- Британац Скот (који је користио поније)
Први је стигао Амундсен 1911, а месец дана касније је дошао и Скот,
који се на повратку смрзао.

На највиши врх света Монт Еверест (или Чомолунгма, висина 8848м),
који се налази на граници Кине и Непала,
први су се попели Новозеланђанин Хилари и Непалац Тенсинг 1953.

Руси су лансирали први вештачки сателит - Спутњик 1957,
а послали су и првог човека у свемир - Јурија Гагарина 1961.
На Месец су први крочили Американци Армстронг и Олдрин 20.7.1969.

Шведски научник Алфред Нобел, који је живео у 19. веку,
је направио експлозив динамит (грчки, динамос = снага),
који се користи у грађевинарству и рату.
Он је стекао велико богатство и пошто није имао породицу,
а осетио је да ће његово откриће бити злоупотребљено,
оставио је камату свог великог богатства за додељивање награда из разних области.
Сваке године Шведска Академија Наука додељује Нобелове награде за:
Физику, хемију, економију, медицину и књижевност.
Нобелову награду за мир додељује Норвешка Скупштина.
Награда износи око милион долара.
Наш књижевник Иво Андрић је добио нобелову награду за књижевност 1961, за свој роман "На Дрини Ћуприја".

Најзаслужнији за открића у електротехници су били:
Британци Фарадеј и Максвел,
затим Америкаанац Томас Едисон и наши научници Никола Тесла и Михајло Пупин.

Фарадеј и Максвел су испитивали електромагнетне појаве.

Томас Едисон је напустио основну школу и био је самоук истраживач.
Он је био наглув и говорио је да је "Успех у животу 1% таленат, а 99% рад".
Направио је прву електричну сијалицу 1879, затим прекидач, електрично бројило, фонограф (справа за снимање звука) и филмску камеру.
Добио је Нобелову награду из физике.
Требало је да Тесла добије половину новчане награде, али је он то одбио,
јер је сматрао да је бољи научник од Едисона.
Едисон се залагао за једносмерну електричну струју.

Никола Тесла, рођен у Смиљану у Лици, данашња Хрватска, 1856.
Студирао је физику у Грацу и Прагу. Касније је отишао у С.А.Д. где је радио у Едисоновој фабрици.
Он се залагао за наизменичну електричну струју.
Конструисао је први генератор, трансформатор, електро-мотор,
затим је први успоставио радио-везу на даљину, а направио је још многе машине.
Он је изградио и прву хидроелектрану на Нијагариним водопадима,
који се налазе на граници између С.А.Д. и Канаде.
Није га интересовало богатство, па је своје патенте јефтино продавао.
Није се женио.
Веровао је у реинкарнацију и његово верско опредељење је било негде између хиндуизма и будизма.
Био је у вези са једном голубицом, коју је сматрао небеским весником богова и живео је у хотелима, хранећи голубове.
Умро је у Њујорку 1943.
Његова урна са посмртним остацима и рукописи се налазе у Теслином музеју у Београду.

Михајло Пупин, рођен у месту Идвор, код Панчева, у Банату, 1854.
У младости је отишао у С.А.Д. и уз рад је ванредно студирао физику и постао професор универзитета у С.А.Д.
Истраживао је пролазак електричне струје кроз гасове и конструисао је тзв. пупинов калем, који је омогућио телефонске разговоре на даљину.
Први телефон је направио Италијан Меучи, а први патентиран телефон је направио Американац Бел.
Пупин је написао аутобиографију на енглеском "Од пашњака до научника", за коју је добио највеће америчко књижевно признање - Пулицера.
Био је пријатељ председника С.А.Д. Вудро Вилсона и много је помогао краљевини Југославији да поправи границе према аустрији.
Пупин је завидео Тесли, али се пред смрт извинио.
Умро је 1935.

У 19. веку прве фотограгије су снимили Французи Ниепс и Дагер.
Први филм су снимили Французи, браћа Лимијер 1895 и филм се зове Излазак радника из фабрике.
Први радио програм емитован је у Питсбургу и С.А.Д. 1920.
Радио Београд је почео са радом 1924, а са сталним емитовањем 1929.
Први телевизијски програми су емитовани у Великој Британији и С.А.Д. тридесетих година 20. века.
Телевизија Београд је почела са емитовањем 1958.

Радиоактивност је открио брачни пар Кири (Пјер и Марија).
Пјер је добио Нобелову награду за физику, а Марија и за физику и за хемију.
Радиоактивност је нашла примену у производњи енергије, медицини и рату.
Немац Рентген је први применио Х-зраке (икс-зраке) у медицини и техници.

У 19. и 20. веку напредовале су природне науке и медицина.
Британац Чарлс Дарвин је поставио теорију еволуције,
која каже да су природа и човек настали случајним и постепеним физичким, хемијским и биолошким променама у току дугог временског периода.
Већина научника верује у ово учење.
Мањи број научника верује у креационистичку теорију, која каже да је Бог створио човека и свет.

Британац Џенер је први применио вакцину против великих богиња.
Француз Луј Пастер је доказао да све болести изазивају микроорганизми (вируси, бактерије, гљивице),
открио је лек против беснила и посебан начин конзервирања хране пастеризацију.
Немац Роберт Кох је пронашао узрочник туберкулозе, колере, дифтерије и тетануса.
Американци Салк и Сејбин су први применили вакцину против дечије парализе.
Британац Флеминг је открио антибиотик пеницилин.
Британци Крик и Вотсон су открили ДНК као носилац живота,
а законе генетике је описао Мендел, калуђер из Чешке.

Јеврејин из Аустрије Зигмунд Фројд је први применио психоанализу,
тврдећи да основу човековог понашања чине несвесни мотиви.
Руски научник Иван Павлов је тврдио да човеково понашање одређује условни рефлекс.

Крвне групе је описао Аустријанац Ландштајнер.

Алберт Ајнштајн, Јеврејин из Немачке, је установио теорију релативитета, која каже да су простор и време релативни, да се маса повећава са брзином, да се материја може претворити у енергију.
Атомска енергија је нашла примену у производњи електричне енергије и ратовању.
Милева Марић, је била удата за Алберта Ајнштајна и он је њој обећао половину новца од Нобелове награде коју је добио, јер му је много помогла у раду.
Имали су троје деце, једно предбрачно које су дали на усвајање и још два сина од којих је један постао научник, а други је био ментално оболео.

Рус Мендељејев је поставио периодни систем елемената.

Темеље информатике је поставио Аустријанац Норберт Винер.

Највише принзање за достигнућа у области математике је медаља Филдс.
МОНОПОЛ

Да би се искористила открића науке и технике и да би се спречила конкуренција,
фабриканти су оснивали економске савезе - Монополе.
Они су носили различита имена: концерн, картел, труст, а данас се називају транснационалним или мултионационалним компанијама.
У монополима су се фабриканти договарали о цени и квалитету робе и подели тржишта.

3 коментара:

  1. "TRUST, engl, udruzhenje ili sjedinjenje vishe preduzetja trgovachkih ili industrijskih pod jedinstvenu upravu, chime ova preduzetja gube svoju samostalnost. To je jedan od oblika monopola."
    -B. Sheringer, "Rechnik stranih rechi"

    ili

    http://en.wikipedia.org/wiki/Trust_%2819th_century%29

    [ne znam tachno koliko veze ima sa rechju "poverenje"...]

    ОдговориИзбриши
  2. антимонополска агенција03. октобар 2009. 01:05

    Има везе са речју поверење,јер предузеће удружена у траст поверавају доношење заједничких одлука трастију (trustee).

    ОдговориИзбриши