уторак, 08. септембар 2009.

3. СОЦИЈАЛИСТИЧКИ ПОКРЕТ У 19. ВЕКУ

Израз социјализам потиче од латинске речи socialis - друштвени.
Израз комунизам потиче од латинске речи comunis - заједнички.
Основни циљ социјализма и комунизма је остваривање економске једнакости.
Прве социјалистичке идеје јављају се у старом веку код грчког филозофа Платона.
Касније су их заступали енглески књижевник Томас Мор у свом делу Утопија и Италијан Томазо Кампанела у делу Град Сунца.
Социјалисти су били и французи Сен Симон и Фурије и Британац Овен.
Оснивачи модерног социјалистичког покрета су Немци Карл Маркс и Фридрих Енгелс.

Карл Маркс, Јеврејин, рођен у Немачкој 1818.
Када је био млад родитељи су му постали протестанти.
Он је студирао филозофију и нису му дозволили да постане професор на Универзитету због социјалистичких идеја.
Касније је био новинар и учествовао је у револуцији 1848.
После револуције је емигрирао у Велику Британију где је живео до краја живота.
Тамо се бавио новинарством и живео је од Енгелсове помоћи.

Фридрих Енгелс је рођен у Немачкој 1820.
У младости је прихватио социјалистичке идеје, али то му није сметало да буде власник текстилне фабрике у Великој Британији.
Био је Маркесов пријатељ.

Маркс и Енгелс су заједнички написали комунистички манифест,
који је програм међународне социјалистичке организације савеза комуниста.
Маркс је написао Капитал у ком је анализирао економску структуру капитализма и дао је неке предлоге за остварење социјализма.

Маркс и Енгелс су се бавили историјом.
Маркс је писао о револуцији 1848, о Наполеону III и о париској комуни.
Енгелс је анализирао немачки сељачки устанак Томаса Минцера из 1525.

На Маркса и Енгелса су највише утицали британски економиста Адам Смит, немачки филозофи Кант и Хегел, социјалисти Сен Симон, Фурије, Овен и француски историчари Тјер и Гизо.

Главне Марксове и Енгелсове идеје су:
- Процват човечанства представља сталну класну борбу између богатих и сиромашних.
- Борили су се робовласници и робови, племићи и кметови, буржоазија (фабриканти) и пролетери (које би предводио најсвеснији радник - комуниста)
- Задатак радника је да преузму власт револуцијом или мирним путем, то им неће бити тешко јер ће се свет поделити на богату мањину и сиромашну већину.
- Када радници преузму власт укинуће приватну својину
- Све фабрике и банке ће бити у друштвеној својини и укинуће се новац
- Маркс и енгелс су били атеисти и сматрали су да је религија опијум за народ
- Веровали су да ће у будућности нестати религија, породица, приватна својина и државе.

Да би остварили своје идеје комунисти су оснивали своје организације.
У Лондону је 1864. Маркс основао Прву Интернационалу.
Она је организовала разне штрајкове и демонстрације.
У Интернационали налазимо две групе: комунисте и анархисте (реч анархија потиче из грчког и значи безвлашће).

Комунисте је предводио Маркс и они су сматрали да је највеће светско зло приватна својина.
Анархисти су сматрали да је највеће светско зло држава.
Предводили су их бивши руски официри Михајло Бакуњин и Петар Кропоткин.
Сматрали су да власт квари човека, зато су желели да свет буде савез малих општина.
Да би укинули државу и организовали револуцију, анархисти су убијали краљеве и политичаре:
Руског цара Александра II, италијанског краља, председнике Француске и С.А.Д, жену аустријског краља Франца Јозефа.
Због сталних свађа у Интернационали између комуниста и анархиста она је престала да постоји.

70их и 80их година 19. века у Европи су настале прве радничке партије - социјал-демократске партије.
Прва је основана у Немачкој.
Оне су се у почетку бориле за право гласа свих грађана.
Маркс је умро 1883, а на чело социјалистичког покрета је дошао Енгелс.

За време прославе стогодишњице француске револуције у Паризу је основана Друга Интернационала, 1889.
То је била организација социјал-демократских партија Европе и Америке.
У њој је било учлањених и српских социјалиста.
Интернационала је организовала штрајкове и демонстрације.
Залагала се за три осмице: 8 часова за рад, 8 часова за разоноду, 8 часова за одмор.

Такође, Интернационала је прогласила 1. мај за међународни празник радника,
као успомену на догађаје у Чикагу 1886. кад је полиција убила 4 радника демонстранта.
Интернационала је такође прогласила 8. март као дан борбе за женска права гласа,
јер је на тај дан 1917. почела фебруарска револуција.
Интернационала је такође говорила против рата, али када је почео први светски рат већина социјалиста је подржала своје владе.

Нема коментара:

Постави коментар