четвртак, 17. септембар 2009.

6. ВЕЛИКА ИСТОЧНА КРИЗА И БЕРЛИНСКИ КОНГРЕС



БОСАНСКОХЕРЦЕГОВАЧКИ УСТАНАК

У 19. веку Босна и Херцеговина је и даље била под Турском влашћу, где је владао феудални поредак.
Земљопоседници (Бегови и Аге) били су Турци и Муслимани југословенског порекла.
Кметови (чивчије) су били хришћани.
Кметови су плаћали државни порез, а беговима и агама су давали од једне десетине до једне трећине жетве.

Због муслиманских насиља (зулума) побунили су се Срби у источној Херцеговини 1875. тај устанак се зове Невесињска пушка.
Устанике су предводили Мићо Љубибратић, Богдан Зимоњић, Голуб Бабић.
Устанак се проширио и на босанску Крајину.
Устаници из Херцеговине су желели уједињење са Црном Гором, а они из босанске Крајине са Србијом.
У помоћ устаницима дошли су добровољци из Црне Горе које је предводио војвода Пеко Павловић.
Такође је у Босну дошао и Петар Карађорђевић, син бившег кнеза Александра,
он је узео надимак Мркоњић по коме је добио назив Мркоњић Град у централној Босни.
Устаници су неколико пута победили турску војску и нису знали да су се руски цар Александар II и аустријски цар Франц Јозеф договорили да Босна припадне Аустро-Угарској.


ОСЛОБОДИЛАЧКИ РАТОВИ СРБИЈЕ И ЦРНЕ ГОРЕ

Кад је почео босанскохерцеговачки устанак Црном Гором је владао кнез Никола Петровић, а Србијом је владао кнез Милан Обреновић.

Кнез Никола и српска скупштина су желели да се објави рат Труској.
Кнез Милан је био опрезан, јер је сматрао да наша војска није спремна.

Кад је почео босанскохерцеговачки устанак кнез Милан се оженио руско-румунском властелинком Наталијом.
Сматрало се да су кнез Милан и кнегиња Наталија били најлепши европски владарски пар.
Они су имали сина Александра.

Почетком 1876, лекар и књижевник Владан Ђорђевић је основао српски црвени крст.
У јуну 1876. Србија и Црна Гора су склопиле војни савез, а крајем јуна су објавили рат Турској.
У Србију су дошли добровољци из Русије, а нашом војском је командовао руски генерал Черњајев.
Најпознатији спрски команданти били су Јован Бели Марковић, пуковник Ђуро Хорватовић и словак Франтишек 'Фрањо' Зах.
У корист Срба писао је Виктор Иго, а Петар Илич Чајковски је искомпоновао Словенски марш.
Тада се ратовало пушкама, бомбама и бајонетима.
Почетком рата Срби су победили Турке код Шуматовца (код Алексинца), а велико борбе су се водиле на планини Јавор код Ивањице, затим су Турци извршили противнапад спалили су Књажевац и Зајечар и победили нашу војску код Ђумиса у близини Крушевца.
Уз помоћ Русије, Србија и Турска су склопиле мир.
У рату између Србије и Турске је учествовао и руски добровољац пуковник Рајевски (који је био инспирација за лик Вронског у роману Ана Карењина). Он је погинуо и сахрањен у близини Алексинца.

Много више успеха је има црногорска војска којом је комадновао кнез Никола Петровић.
Црногорци су победили турску војску на Вучијем долу код Билеће у источној Херцеговини.
Једног пашу су заробили, а једног тешко ранили.
После тога црногорска војска је ослободила Никшић и Бар.

Крајем 1877. у српској војсци су се побунили Карађорђевци и та буна се назива Тополска буна.
Заузели су Тополу, а део војске који је био одан кнезу Милану угушио је побуну.
За организовање побуне оптужен је Јеврем Марковић (брат Светозара Марковића) који је због тога стрељан.

Крајем 1878. су Руси објавили рат Турској.
Руси су позвали Србе да наставе борбу.
Ослободили су Ниш и Прокупље, а дошли су до манастира Грачаница, на Косову.


САНСТЕФАНСКИ МИР И БЕРЛИНСКИ КОНГРЕС

Руси су ослободили Бугарску и приближили се Цариграду, то је уплашило велике западне силе, па су под притиском Европе, Русија и Турска потписале мир у Сан Стефану у близини Цариграда почетком марта 1878.
По санстефанском миру је требало да настане Велика Бугарска која би се простирала од Егејског мора до Дунава и од Црног мора до охридског језера она би обихватала Македонију у југоисточну Србију.
Велика Британија, Француска и Немачка су биле незадовољне санстефанским миром јер је тиме Русија добила велики утицај на Балкану, због тога су успеле да се тај мир поништи.

Да би се решиле прилике на Балкану одржан је конгрес великих сила у Берлину у јуну и јулу 1878.
Конгресом је председавао немачки канцелар Бизмарк.
Србију је представљао Јован Ристић који није имао право гласа.

На конгресу је установљено:
- Румунија , Србија и Црна Гора су постале независне државе и потпуно се ослободиле турске власти.
- Србија је добила градове Ниш, Пирот, Лесковац, Врање, Прокупље, Куршумлија.
- Србија је морала да изгради железничку пругу од Београда до Пирота, а касније и до Врања.
- Црна Гора је добила градове Подгорицу, Никшић, Колашин, Бар и Улцињ.
- Аустро-Угарска је окупирала Босну и Херзеговину.
- Македонија и стара Србија су остале под турском влашћу.

Стара Србија се делила на:
- Метохију (са градовима: Призрен, Пећ, Ђаковица)
- Косово (Приштина, Косовска Митровица, Гњилане)
- Рашко-Полимска област (Прибој, Пријепоље, Сјеница, Нови Пазар)

-Бугарска је подељена на два дела.
Северном Бугарском су управљали кнежеви немачког порекла,
а јужна Бугарска (или источна Румелија) је добила аутономију у оквиру турског царства.
-Велика Британија је заузела Кипар.

Нема коментара:

Постави коментар