7. КРАЉ МИЛАН ОБРЕНОВИЋ

ТАЈНА КОНВЕНЦИЈА И ПРОГЛАШЕЊЕ КРАЉЕВИНЕ

Кнез Милан Обреновић се страшно разочарао у Русију пошто је она подржала Бугарску на Берлинском конгресу због тога је одлучио да успостави најбоље односе са Аустро-Угарском.

Кнез Милан и аустро-угарски цар Франц Јозеф потписали су Тајну конвенцију (споразум) 1881.
Кнез је обећао да неће помагати Русима у Босни и Херцеговини, да ће Србија углавном трговати са Аустро-Угарском и да неће склапати међудржавне уговоре без дозволе Аустро-Угарске.
Бечки двор је обећао да ће помоћи Србији да ослободи Македонију и стару Србију и да ће подржавати проглашење Краљевине Србије.

Краљевина Србија је проглашена 6.03.1882.
Први краљ је био Милан Обреновић, а краљица је била Наталија.
Химна је била Боже правде. Стихове је написао књижевник Јован Ђорђевић (стриц Стевана Сремца), а музику је компоновао Словенац Даворин Јенко.

ПОЛИТИЧКЕ СТРАНКЕ

После Берлинског конгреса у неѕависној Србији важи Намеснички устав из 1869.
Законе је доносила скупштина, право гласа су имали само богати грађани и сељаци.

Политичке странке су групе истомишљеника чији је циљ да буду на власти да би остварили своје идеје.
Прве политичке странке основане су у Србији 1881. То су биле Народна Радикална, Либерална и Напредна странка.
Народну радикалну странку су основали Никола Пашић и новинар Пера Тодоровић.

Никола Пашић је рођен у Зајечару 1845.
Студирао је технику у Швајцарској, где се дружио са Светозаром Марковићем и Бакуњином.
Кад се вратио у Србију ублажио је свој став према власти.
Пашић је мало говорио и звали су га Баја.
Народна радикална странка је представљала сиромашне грађане и сељаке.
Желели су да укину устав из 1869. јер је по том уставу три четвртине посланика бирао народ, а једну четвртину је постављао кнез.
Радикали су желели да сви пунолетни грађани имају право гласа и да народ бира општинске власти (локална самоуправа).
Радикали су имали највише чланова. Подржавали су их учитељи и свештеници.
Залагали су се за уједињење свих српских крајева и наш главни савезник буде Русија.

Либерали су подржавали устав из 1869.
Предводио их је Јован Ристић.
Представљали су богате сељаке и грађане и желели су такође да Русија буде наш главни савезник.

Напредна странка је подржавала политику краља Милана.
Желела је да Аустро-Угарска буде наш главни савезник.
Странку су предводили Милутин гарашанин (син Илије Гарашанина, аутора Начертанија) и Стојан Новаковић.
Странка је желела да право гласа имају само богати и образовани грађани, а да законе доносе скупштина и сенат.

ТИМОЧКА БУНА

У доба краља Милана главне одлуке су доносили чиновници и полиција.
Његову политику највише су критиковали радикали.
Краљ Милан се мешао и у црквена питања.
Сменио је митрополита Михаила и поставио свог кандидата.

Краљ је био незадовољан учинком народне војске у ослободилачким ратовима и желео је да оснује стајаћу војску у касарнама.

Удовица Јеврема Марковића, Јелена, је покушала атентат на краља у позоришту у Београду.

Краљ је наредио да се од народа одузме оружје које се налазило у њиховим кућама.
Такође је донета одлука да се попише сва стока.
Због тих краљевих одлука побунили су се сељаци у источној Србији у јесен 1883. (то се назива Тимочка буна).

Побуњеници су заузели Сокобању и Књажевац, а предводили су их радикали.
Део војске, који је био веран краљу, угушио је Тимочку буну.
Стрељано је двадесет четворо радикалских вођа.
Никола Пашић је емигрирао у Аустро-Угарску, а касније је живео у Бугарској.
Ухапшен је и Пера Тодоровић. У затвору је променио мишљење и касније постао пријатељ краља Милана.

Прва железничка пруга у Србији изграђена је између Београда и Ниша, а први воз је кренуо 1884. Касније је пруга продужена до Пирота и Врања.

У јесен 1885. Бугарска је припојила источну Румелију.
Краљ Милан је сматрао да је на тај начин прекршена одлука Берлинског конгреса.
По савету Аустро-Угарске, Срби су први напали Бугарску.
Наша војска је безвољно кренула у рат и стигла на 28km од Софије.
Бугари су победили српску војску код Сливнице у новембру 1885.
После тога су заузели Пирот.
Велике силе су прекинуле рат и успоставиле status quo ante bellum (стање као пре рата).

Српска академија наука и уметности је основана у Београду 1886.
Пре тога се звала Друштво српске словесности, а касније Српско учено друштво.
Први председник САНУ био је лекар и природњак Јосиф Панчић.
Тренутно је председник Никола Хајдин.

УСТАВ ИЗ 1888

Односи између краља Милана и краљице Нталије нису били добри.
Краљ је имао неколико љубавница и често се коцкао.
Он је говорио да је краљица лезбејка.

После српско-бугарског рата пала је популарност краља у народу.
На изборима 1887. победили су Радикали и Либерали, а краљеви миљеници Напредњаци су доживели пораз.

Због пораза у рату и неуспеха на изборима, краљ Милан је био приморан да састави демократски устав 1888.
По уставу из 1888. успостављена је парламентарна демократија у Србији.
Све законе је доносила скупштина и све посланике је бирао народ.
Право гласа су имали мушкарци старији од 21 године.
Грађани су бирали општинске власти-локалну самоуправу.
Такође је штампа била слободна.

Краљ није могао да подноси демократски устав.
Абдицирао је 6.03.1889. у корист свог сина Александра, који је имао 13 година.
Краљ је отшао у Беч, а касније у Париз и себи додоели титулу гроф од Такова.
Тражио је од српске владе 3 милиона динара да се више никад не врати у Србију.
Добио је милион.
Краљ је успео да издејствује да влада протера краљицу Наталију из Србије.