8. КРАЉ АЛЕКСАНДАР ОБРЕНОВИЋ

Кад је краљ Милан абдицирао 1889. његов син Александар је имао 13 година.
Уместо њега Србијом је управљало намесништво у ком су били: Јован Ристић и генерал Јован Бели Марковић.
Намесништво је ослободило радикале из затвора.
Никола Пашић је једно време био градоначелник Београда, а касније и председник владе.

Српска књижевна задруга је основана 1892. и она је издавала домаће и стране књиге.
Исте године Београд је посетио Никола Тесла и пуштен је у рад први трамвај.

Уз помоћ војске Александар Обреновић се прогласио за краља 1893.
На почетку владавине је укинуо Устав и 1888. и вратио онај из 1869.
На почетку његове владавине министри су били радикали и напредњаци.
Краљ Александар је посетио прве модерне Олимпијске игре у Атини 1896.
На повратку је био у Хиландару где је засадио маслину. Од Калуђера је добио Мирослављево Јеванђеље које се и сад чува у Народном музеју.

Од 1896. до 1900. Краљ је владао апсолутистички, а у његовој влади су били министри из разних странака.
Председник владе је био доктор Владан Ђорђевић.
Краљ Милан се вратио у Србију и његов син га је поставио за команданта војске.

У лето 1898. један радник из Босне је покушао да убије краља Милана, тај догађај се назива ивандањски атентат.
За атентат су Обреновићи оптужили радикале и ухапшен је Никола Пашић.
Он се на суђењу уплашио и изјавио је да радикали сносе извесну одговорност за атентат.
Обреновићи су хтели да га осуде на смрт, али су га Руси одбранили.

Краљ Милан је желео да ожени сина неком европском принцезом, међутим Александар Обреновић се заљубио у дворску даму своје мајке, удовицу Драгу Машин, која је била старија од њега 15 година.
Краљ Милан и краљица Наталија су хтели да спрече њихову везу, јер су знали да је Драга нероткиња.
Међутим, краљ Александар је одлучио да се ожени Драгом и против великог противљења, у лето 1900. године.
Разочаран краљ Милан је умро у Бечу 1901.
Разочарана краљица Наталија је отишла у Француску где је постала католкиња, а касније и католичка монахиња. Оставила је део свог имања београдском универзитету.
На венчању 1900. кум је био представник руског цара Николаја II.

Краљ Александар је објавио Устав 1901.
По уставу, законе су доносили скупштина и сенат.
Неке посланике је бирао народ, а неке је именовао Краљ.

Дошло је до свађе у радикалној странци.
Један део радикала је био незадовољан држањем Николе Пашића на суду и они су основали Самосталну Радикалну Странку.

У Србији је избио велики скандал 1901. када се чуло за краљичину лажну трудноћу.
Говорило се да ће будући краљ бити неко од Драгине браће Никодије или Никола Луњевић.

Краљ Александар је посетио Беч где је са једном аустријанком имао ванбрачног сина.
Краљев унук Стефан и сад живи у Бечу.

Краљ Александар се често бахато понашао.
Једном приликом је укинуо устав на 45 минута да би сменио неке министре и чиновнике.

У марту 1903. у Београду су избиле велике ђачке демонстрације.
Власт је наредила ученицима трговачких школа да морају на ђачким књижицама да имају фотографију, што су у то време имале само проститутке.
Избили су сукоби са полицијом и војском и било је рањених и мртвих.

Краљевом владавином била је посебно незадовољна војска која није редовно примала плате и била је противник краљице Драге.
Капетан Драгутин Димитријевић Апис је организовао заверу у којој су учествовали и либерали.
Једне јунске ноћи по грегоријанском, а мајске по јулијанском календару 1903. војска је упала у двор.
Убила је краља, краљицу и председника владе.
Краљев и краљичин леш су исечени и бачени кроз прозор у башту.
Током војног пуча био је рањен и Апис.
Угасила се династија Обреновић.