9. ПАРЛАМЕНТАРНА ДЕМОКРАТИЈА У СРБИЈИ (КРАЉ ПЕТАР КАРАЂОРЂЕВИЋ)

Када је убијен краљ Александар Обреновић у јуну 1903. (мајски преврат) српска народна скупштина је изабрала за краља Петра Карађорђевића (Карађорђевог унука, сина бившег кнеза Александра).

Петар Карађорђевић је рођен 1844. Када је збачен кнез Александар, Петар Карађорђевић је отишао у Француску где је студирао на војној академији, учествовао је на француској страни у француско-пруском рату и добио је одликовање легије части. Такође се борио и у војсци париске комуне.
Ратовао је у босанскохерцеговачком устанку под именом Петар Мркоњић.

Превео је књигу која се зове О слободи енглеског филозофа Џона Мила.

Оженио се Зорком, ћерком црногорског краља Николе Петровића.
Имали су синове Ђорђа и Александра и ћерку Јелену.

Када је постао краљ 1903. Петар Карађорђевић је вратио на снагу устав из 1888. који је био међу најбољим у Европи.
Штампа је била слободна и било је 15 дневних листова.
Динар је био једна од најјачих валута и вредео је колико и француски франак.
Први број Политике је изашао 1904. и то је наш најстарији дневни лист.

Доситеј Обрадовић и Иван Југовић су основали прву школу за чиновнике Велика Школа 1808. Школа је престала да ради после пропасти српског устанка. Обновљена је 1863. Састојала се од три факултета: правног, филозофског и техничког.
Београдски Универзитет је основан 1905.
На њему су предавали познати професори:
- Михаило Петровић Алас - математичар
- Милутин Миланковић - физичар и астроном
- Јован Жујовић - геолог
- Јован Цвијић - географ и етнолог
- Сима Лозанић - хемичар
- Брана Петронијевић - филозоф
- Богдан Поповић - књижевни критичар, који је основао наш најпознатији књижевни часопис Српски гласник
- Јован Скерлић - књижевни критичар
- Александар Белић - филолог
- Стојан Новаковић - правник, историчар, књижевник
Најпознатији православни теолози били су епископ Николај Велимировић, који је проглашен за свеца и Јустин Поповић.

После 1903. у Србији су постојале следеће политичке странке Народна Радикална, Самостална Радикална, Напредна, Либерална и Социјал-Демократска.
На власти су се смењивале Народна Радикална и Самостална Радикална странка.

Народна Радикална странка се залагала за уједињење свих српских крајева и предводили су је Никола Пашић, Стојан Протић, Милован Миловановић, Лазар Паћу (који је био министар финансија, а пореклом је био Цинцар).
Цинцари су потомци Римљана православне вере.

Самостална Радикална странка се залагала за уједињење свих југословенских крајева.
Предводили су их Јаша Продановић, Љуба Давидовић и Љуба Стојановић.

На челу српске Социјал-Демократске странке био је Димитрије Туцовић.
Она се учланила у II интернационалу и имала је два посланика у скупштини.

Када је Петар Карађорђевић преузео власт Србија је имала најбоље односе са Русијом и Француском, док су ослабиле везе са Аустро-Угарском.
Наша земља је купила топове у Француској, што је наљутило Бечки двор.
Аустро-Угарска је забранила увоз српских свиња и увела је царине на наше пољопривредне производе.
Тада је 90% нашег извоза ишло у Аустро-Угарску. Највише смо извозили свиње, рогату стоку и суве шљиве.
Економске санкције према Србији називају се Царински (Свињски) рат и трајале су од 1905. до 1911.
Србија је нашла нова тржишта.
На пример, у Немачку је извозила пољопривредне производе.
Такође је склопила трговински уговор са Бугарском, која је дозволила да извозимо Дунавом.

Аустро-Угарска је припојила Босну и Херцеговину почетком октобра 1908.
Против анексије су биле Србија, Црна Гора, Русија и Турска.
Образована је коалициона влада од представника свих странака, а председник је био напредњак Стојан Новаковић.
У Београду је Бранислав Нушић уписивао добровољце за рат.
Основано је патриотско друштво Народна Одбрана.
Антанта је рекла Русији да је неће подржати.
Бечки двор је платио Турској да се одрекне Босне и Херцеговине.

Престолонаследник Ђорђе је давао ратоборне изјаве, међутим Србија је остала усамљена.
Крајем марта 1909. наша влада је изјавила да анексија Босне и Херцеговине не погађа наше интересе.

У љутини, престолонаследник Ђорђе је убио једног војника.
Због тога се одрекао власти у корист млађег брата Александра.

Краљ Петар је изградио маузолеј Карађорђу у Опленцу код Тополе.
Црква је украшена мозаиком који представља најлепше српске фреске.

Пуковник Драгутин Димитријевић Апис је основао тају осрганизацију Уједињење или смрт, 1911. коју су противници називали Црна рука.
Организација се залагала за уједињење јужних Словена, изузев Словенаца, које је сматрала Немцима.
Издавала је лист Пијемонт, јер је желела да Србија буде "Пијемонт" јужних Словена.