среда, 18. новембар 2009.

10. ЦРНА ГОРА КРАЈЕМ 19. И ПОЧЕТКОМ 20. ВЕКА



КНЕЗ ДАНИЛО ПЕТРОВИЋ

У првој половини 19. века Црна Гора је формално припадала Турској, али Црногорци нису плаћали Султану порез.
Црна Гора се простирала између Скадарског језера, Боке Которске (која је припадала Аустрији), реке Зете и границе са Херцеговином, која је тада припадала Турској.

Главно место било је Цетиње.

Брда су се простирала између Зете и Лима.


У првој половини 19. века Црном Гором су владале владике Петар I и Петар II.

Петар II Петровић Његош
умро је 1851. и наследио га је рођак Данило Петровић.

Он није желео да буде калуђер.

Уз помоћ Русије се прогласио за кнеза и владао је Црном Гором од 1851. до1860.


Кнез је саставио црногорски законик у коме пише да у Црној Гори живи само један народ Срби.

Смртна казна је била предвиђена у случајевима издаје, чедоморства и крађе поновљене трећи пут.

Кнез је наредио Црногорцима да морају да плаћају порез, а ко није хтео да плаћа порез спаљивали би му кућу.

Највећи отпор порезу пружило је племе Кучи, па су зато нека њихова села спаљена.

Кнез је имао једну ћерку.


Због турског зулума побунили су се Срби у источној Херцеговини, које је предводио Лука Вукаловић.

Пошто је кнез помогао устаницима, Турци су напали Црну Гору 1853.

Турском војском је командовао Омер паша Латас пореклом Србин из Лике.

Војска је стигла у близину Цетиња.

Тада је кнез наредио да се слова из штампарије претворе у муницију.

Под притиском великих сила Турска је прекинула напад на Црну Гору.


Кримски рат је завршен Париским конгресом 1856. и тада су велике силе признале аутономију Србији и Црној Гори у оквиру Турског царства.


Турци су поново напали Црну Гору 1858. године. Под командом војводе Мирка Петровића Црногорци су победили Турке код Грахова ( на граници Црне Горе и Херцеговине).

Тада су успоставњене границе Црне Горе са Албанијом и Босном и Херцеговином, које су тада биле под турском влашћу.



КРАЉ НИКОЛА ПЕТРОВИЋ

Кнеза Данила је наследио рођак Никола Петровић, који је дошао на власт када је имао 19 година и владао је од 1860. до 1918.

На почетку владавине кнез је управаљао земљом уз помоћ сената у коме су били племенски поглавари.


Турци су поново напали Црну Гору 1862.

Под притиском великих сила прекинули су нападе.


У ослободилачким ратовима од 1868. до 1878. црногорска војска је постигла неколико победа, а Берлинским конгресом 1878. је стекла независност и територијално се проширила.

После проглашења независности кнез Никола је почео да влада апсолутистички.


Његову владавину су критиковали неки угледни Црногорци, а највише познати јунак Марко Миљанов.

Он је научио да пише у педестој години и чувена је његова књига Примери чојства и јунаштва.

Он је писао да је јунаштво сачувати себе од других, а чојство сачувати друге од себе.


На Цетињу су основане гимназија, богословија и школа за девојке - Институт.


Главна привредна грана је била пољопривреда.
У Никшићу је основана пивара.
Изграђена је пруга од Бара до Вирпазара, а воз је ишао брзином од 5 km\
h.
На Цетињу је излазио лист Глас Црногораца.
Многи угледни Срби су неко време боравили у Црној Гори: Љубомир Ненадовић, Лаза Костић, Симо Матавуљ...


Валтазар Богишић
(Србин, калуђер, пореклом из Цавтата) је саставио црногорски законик, који је повезивао црногорску традицију са модерним правом.


Кнез Никола је имао шест ћерки и три сина.
Ћерке је удао за европске владаре, па су га звали таст Европе.
Његова ћерка Зорка се удала за српског краља Петра Карађорђевића.
Јелена се удала за италијанског краља Виторија Емануела (Јелена Савојска).
Две његове ћерке удале су се за руске кнежеве, које су убили Бољшевици за време грађанског рата у Русији.


Када је 1903. успостављена парламентарна демократија у Србији и кад је избила Прва руска револуција 1905. године, кнез Никола је схватио да не може више да влада на стари начин.
Због тога је саставио први црногорски устав.
Црна Гора је постала парламентарна монархија.
Три четвртине посланика је бирао народ, а једну четвртину је именовао кнез.


У Црној Гори су настале прве политичке странке: Народна (Клубаши) и Права народна (Праваши).
Народна странка се залагала за уједињење са Србијом, а Права народна за независну Црну Гору.


Односи између Србије и Црне Горе су се погоршали када су црногорски студенти из Србије донели бомбе у Црну гору.
Односи су се поправили за време анексионе кризе.

За време прославе педесетогодишњице владавине Никола Петровић се прогласио за краља Црне Горе 1910. године.


Краљ Никола је био песник.
Написао је мемоаре у трећем лицу.
Чувена је његова патриотска песма Онамо, онамо.
Написао је и драму Балканска царица, где се говори о приликама у Црној Гори у 15. веку.

5 коментара: