11. МАКЕДОНИЈА И СТАРА СРБИЈА ПОЧЕТКОМ 20. ВЕКА

Одлуком Берлинског конгреса Македонија и Стара Србија су и даље под Турском влашћу.
У тим крајевима је и даље феудализам. Бегови и Аге су били Турци, Албанци и муслимани југословенског порекла, а кметови (чивчије) су били православци.
Они су одвајали од жетве Беговима и Агама и плаћали су порез држави.

У Призрену су Албанци основали Призренску лигу 1878. Они су желели да се ослободе турске власти и да оснују своју државу која би обухватала данашњу Албанију, западну Македонију, Стару Србију, делове Црне Горе (Улцињ, Бар), делове данашње Србије (Бујановац, Прешево) и Епир (северозападна Грчка).

Крајем 19. и почетком 20. века Турци и Албанци су угњетавали Србе у Старој Србији и Македонији и неколико стотина хиљада Срба се преселило у краљевину Србију.

У Призрену је основана српска Богословија.

Словенско становништво Македоније је показивало различита национална осећања.
Већина је сматрала да су Бугари, а мањина да су Срби.

За утицај у Македонији су се бориле српска, бугарска и грчка црква.
Оне су оснивале школе и градиле цркве.

Крајем 19. века основана је Унутрашња Македонска Револуционарна Организација - ВМРО.
Њен је циљ био уједињење Македоније са Бугарском.
На челу ВМРО је био Гоце Делчев, кога су убили Турци.
ВМРО је организовала устанак у Македонији 1903. на православни празник св. Илија (02.08).
Устаници су ослободили Крушево (градић у западној Македонији).
Турци су угушили Илиндањски устанак после 10 дана.

Бугарска, Србија и Грчка су оснивале чете и слале их у Македонију да ратују против Турака, а понекад су ратовале и међусобом.
Српски устаници у Македонији називали су се четници, а најпознатији четнички војвода у Македонији био је војвода Вук, који се заправо звао Војин Поповић.