12. БАЛКАНСКИ РАТОВИ

ПРВИ БАЛКАНСКИ РАТ

Италија је напала Турску 1911. и освојила је Либију.
За време италијанско-турских ратова, Албанци су се побунили и преузели су власт у Старој Србији и Скопљу.
Касније су Турци угушили побуну и обећали Албанцима аутономију.

Русија је желела да се створи Балкански савез који би ратовао против Турске.
У име Србије је преговарао министар Милован Миловановић.
Србија и Бугарска су се договориле око поделе новоосвојених области.
Србија би добила део Албаније, Стару Србију и део Македоније (западно од линије Крива Паланка-Велес-Охрид).
Бугарска би добила делове Македоније источно од те линије.
У случају неспоразума спор би решио руски цар.

Балкански савез је настао у јесен 1912. и чиниле су га Србија, Црна Гора, Бугарска и Грчка.
У октобру 1912. Балкански савез је објавио рат Турској и тако је почео Први балкански рат.

У Србији је владало велико одушевљење за борбу.
Наша војска је била подељена у 3 армије.
Првом армијом су командовали престолонаследник Александар Карађорђевић и генерал Петар Бојовић.
На челу друге армије је био генерал Степа Степановић, а на челу треће армије је био генерал Божа Јанковић.
Врховни командант наше војске (начелник генералштаба) је био генерал Радомир Путник.

На почетку рата наша војска је победила Турке код Куманова у северној Македонији 23. и 24. октобра 1912. године.
Срби су ослободили Скопље, Тетово, Битољ, Охрид и Штип.
У западној Македонији била је чувена Облаковска битка код Прилепа.

Други одред српске војске је ослободио Стару Србију са градовима Прибој, Пријепоље и Нови Пазар.
Један одред наше војске је заузео део Албаније и луку Драч.

Уз помоћ Аустрије и Италије основана је држава Албанија у новембру 1912.

Црногорском војском су командовали сердар Јанко Вукотић и генерал Митар Мартиновић.
Црногорци су ослободили Пљевљу, Бијело поље, Беране, Плав (у долини Лима), Пећ и Ђаковицу.
Српска и црногорска вјска су опселе Скадар и тада је погинуо први српски авијатичар Михаило Петровић.
Црногорци су заузели Скадар, али су им велике силе наредиле да напусте град.

У Првом балканском рату Бугари су неколико пута победили Турску и стигли су у близину Цариграда.
Грци су ослбодили Солун, Јањину ( северо-западна Грчка) и Крит.
Срби су помогли Бугарима да освоје Једрене.
Први балкански рат је завршен миром у Лондону крајем маја 1913. године.
Турци су поражени и у Европи им је остало само мало територије око Цариграда (источно од линије Енос-Мидија).
У лондонском миру је примењен принцип uti posidentis (лат. шта си освојио, то је твоје).

Због успеха у рату генерал Радомир Путник је проглашен за војводу.

ДРУГИ БАЛКАНСКИ РАТ

После Лондонског мира Србија и Бугарска нису могле да се договоре о подели Македоније.
Србија је тражила целу Македонију јер ју је наша војска сама ослободила, јер није ништа добила у Албанији и јер је помогла Бугарима да освоје Једрене.
Бугари нису пристали на промену договора.
Председник српске владе Никола Пашић је тражио да у спору посредује руски цар Николај II.

Међутим, по наговору бечког двора Бугари су напали Србе крајем јуна 1913.
Наша војска је победила Бугаре на обалама реке Брегалнице у источној Македонији.
Тако је почео Други балкански рат.

Бугарској су објавиле рат Црна Гора, Грчка, Румунија и Турска.
Турци су заузели Једрене, а Румуни Добруџу (крај јужно од делте Дунава).
Бугари су трпели поразе на свим фронтовима.

Други балкански рат је завршен миром у Букурешту у августу 1913.
По букурештанском миру Македонија је подељена на 3 дела: Грци су добили Егејску Македонију са Солуном (50% територије), Срби су добили Вардарску Македонију са градовима Скопље, Тетово, Битољ, Прилеп, Охрид и Штип (40% територије), а Бугарима је припала Пиринска Македонија (10% територије).

За време Другог балканског рата у Македонији је била епидемија куге.

У јесен 1913. побунили су се Албанци у Старој Србији и Македонији, али је наша војска угушила побуну.