петак, 20. новембар 2009.

13. ОСНИВАЊЕ АУСТРОУГАРСКЕ

Под утицајем Француске, побунили су се студенти у Бечу у марту 1848.
Смењен је канцелар Метерних и под притиском демонстраната Аустрија је добила устав.
За цара је проглашен Франц Јозеф Хабзбург који је тада имао 18. година.
Он је владао од 1848. до 1916.
Као тековина аустријске револуције укинут је феудализам.
Пошто се побуна смирила, цар је укинуо устав и владао је апсолутистички.
Он се ослањао на полицију којом је руководио министар Александар Бах.
Вршена је германизација и у школама и државној управи је уведен немачки језик.

После аустријских пораза код Мађенте и Солферинија (против Француске и Пијемонта), цар је схватио да не може више да влада на стари начин.
Објавио је октобарску диплому 1860. у којој је обећао устав.
Аустријски устав је објављен 1861. и звао се фебруарски патент.
Аустрија је била централистичка парламентарна монархија, а све законе је доносио парламент у Бечу.
Постојале су и покрајинске скупштине.

После аустријског пораза код Садове 1866. (против Пруске) побунили су се Мађари и после преговора настала је Аустро-Угарска 1867.

Аустријанци и Мађари су се договорили од подели државе.
Аустријском делу царства су припадале:
- Западна Украјина (област око града Лавов)
- Јужна Пољска (око града Кијева)
- Чешка
- Јужни Тирол (северна Италија, град Болцано)
- Трст
- Словенија
- Истра
- Далмација
- Бока Которска

Мађарски делови државе били су:
- Словачка
- Ријека
- Област између Ријеке и Задра
- Хрватско Загорје
- Славонија
- Међимурје
- Војводина
- Трансилванија (Ердељ, западна Румунија)

Аустрија и Мађарска су имале заједничког владара, војску, дипломатију и финансије, а одвојене скупштине у Бечу и Будимпешти.

2 коментара: