17. БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА ПОД АУСТРО-УГАРСКОМ ВЛАШЋУ

Одлуком Берлинског конгреса Аустро-Угарска је окупирала Босну и Херцеговину.
Отпор окупатору су пружили муслимани које је предводио Хаџи Лојо.

Аустро-Угарска власт је желела да регрутује становнике Босне у своју војску.
Због тога је избила заједничка побуна православаца и муслимана у источној Херцеговини коју је Аустро-Угарска војска угушила.

Бечки двор није укинуо феудализам у Босни и Херцеговини тако да су бегови и аге задржали своје повластице.

Босном и Херцеговином је као гувернен управљао мађарски историчар Бењамин Калај.
Он је тврдио да у Босни живи само један народ - Бошњаци који говоре босанским језиком.
Желео је да Хрвати и Срби забораве своју прошлост.
Пре него што је постао гувернер написао је једну историју Срба, које се касније одрекао.

У Босни је Аустро-Угарска градила железничке пруге уских колосека да би експлоатисала руде и шуме.
У Зеници је изграђена Жељезара за производњу челика.

Почетком 20. века у Босни и Херцеговини је живело 42% православаца, 34% муслимана, 23% католика и 1% јевреја.
Мађарска власт је желела да се у Босну досели што више католика.
Тада су се доселили Мађари, Пољаци, Чеси, Словенци и Украјинци.

Срби у Босни су издавали часопис Босанска Вила у Сарајеву.

У Мостару је основано културно друштво Гусле које је издавало лист Зора.
Чланови друштва су били књижевници Алекса Шантић, Јован Дучић, Светозар Ћоровић...

Због младотурске револуције Аустро-Угарска је анексирала (припојила) Босну и Херцеговину у октобру 1908.
Изабран је босански сабор (скупштина) у којој су били представници све 4 вере.
Као последица анексије основане су про-југословенске, тајне организације које су касније историчари називали Млада Босна.
Члан Младе Босне Богдан Жерајић је извршио атентат на гувернера Босне генерала Варешанина. Да не би био ухапшен попио је отров, а на његовом гробу су се састајали чланови Младе Босне.

Србе у Босни и Херцеговини је предводио књижевник Петар Кочић.
Његове најпознатије приповетке су Јазавац пред судом и Јаблан.
За време првог светског рата душевно је оболео и умро је у болници у Београду.