18. ПРВИ СВЕТСКИ РАТ

УЗРОК И ПОВОД

Велика Британија, Француска и Русија имале су доста колонија и биле су задовољне. Немачка, Аустро-Угарска и Италија имале су мало колонија и нису биле задовољне.

Повод за рат био је Сарајевски атентат.
Члан Младе Босне, Гаврило Принцип, је убио аустро-угарског престолонаследника Франца Фердинанда 28.6.1914.
Престолонаследник је у Сарајеву присуствовао аустро-угарским маневрима на српској граници. Полиција је ухапсила Принципа, а пошто је био малолетан према тадашњим законима осуђен је на доживотну робију. У току Првог светског рата умро је у затвору Терензи у Чешкој.

У договору са Немачком, Аустро-Угарска је хтела да искористи Сарајевски атентат као повод за рат. Бечки двор је упутио ултиматум Србији тражећи да Аустро-Угарска полиција истражује околности атентата у Србији. У договору са Русијом председник српске владе Никола Пашић је одбио ултиматум.

Аусто-Угарска је објавила рат Србији 28.7.1914. и тако је почео I светски рат.
Русија је прогласила мобилизацију војске. Немачка је објавила рат Русији 1.8.1914, а Русија је заратила против Аустро-Угарске.
Немци су напали Француску и Белгију 4. августа, а Велика Британија је заратила против Немачке. Црна Гора је објавила рат Аустро-Угарској 5. августа, а Италија је прогласила неутралност.

Први светски рат је трајао од 1914.-1918. године. Ратовале су Антанта и Централне силе.
На страни Антанте борили су се Велика Британија, Француска, Русија, Јапан, Италија, САД, Белгија, Румунија, Србија, Црна Гора.
На страни Централних сила ратовале су Немачка, Аустро-Угарска, Бугарска и Турска.
Ратовало се пушкама, митраљезима и топовима.
Коришћене су мине, а подморнице су потапале ратне и трговачке бродове.
Настало је и ваздухопловство, које се на почетку користило за извиђање.
У саставу ваздухопловства били су балони (цепелини, дирижабли) и авиони.
Водиле су се и прве ваздушне борбе између немачких и британских пилота.

Државе су улазиле у рат због различитих мотива.
Јапан је заратио против Немачке да би напао немачке колиније у Кини и Океанији.
Италија и Бугарска су ушле у рат јер су им војни савези обећали југословенске области.

Пошто су мушкарци били у рату, у фабрикама су почеле да раде жене.

ГЛАВНИ ФРОНТОВИ У ПРВОМ СВЕТСКОМ РАТУ

Главни фронтови у првом Светском рату били су:
Западни - у Француској и Белгији
Источни - у Пољској и Украјини
Фронт на Сочи - пограничној реци између Словеније и Италије
Балкански - или Солунски
Фронт на Кавказу

МАРНА

Немци су планирали да постигну брзу победу на западу, а онда да се окрену на исток, тзв. Шлифенов план.
Главни немачки команданти су били генерали Хинденбург и Лудендорф.
На почетку рата Немци су заузели део Белгије и североисточне Француске.
Французима су у помоћ дошли Британци.
Немци су стигли у близину Париза.
Французи и Британци су победили Немачке трупе на обалама реке Марне у близини Париза почетком септембра 1914.
После тога се на западу водио Рововски рат.

На источном фронту борбе су се водиле у Пољској и Украјини, тада је Пољска била подељена између Немачке, Аустро-Угарске и Русије.
На почетку рата, Руси су продрли у источну Пруски (то је сада део Русије око Калињинграда на обали Балтичког мора између Литваније и Пољске).
Немци су успели да зауставе Руску офанзиву и тада је самоубиство извршио командант руске војске генерал Самсонов.
Руси су имали много више успеха у рату против Аустро-Угарске.
Ослободили су западну Украјину и Лавов.

У јесен 1914. Турска је напала Русију и борбе су се водиле на Кавказу.
Антанта је обећала Русији Истамбул и Босфор.

ИПР

После битке на Марни на западу се водио рововски или позициони рат.
Војске су биле у рововима одвојене бетонским заклонима и бодљикавом жицом.
Много се гинуло, а мало напредовало. У штампи је често писало "На западу ништа ново".

У пролеће 1915. Немци су први пут у рату употребили бојни отров код белгијског града Ипр.
Отров се назива иперит и направљен је на бази хлора.

Италија и Антанта су преговарале и потписале су Лондонски уговор 26.4.1915.
Италија је обећала да ће ући у рат против Централних сила, а Антанта је обећала Италији аустро-угарске територије: јужни Тирол, Истру, Ријеку и јадранско приморје северно од Сплита.
Италија је напала Аустро-Угарску у мају 1915. и борбе су се водиле на обалама реке Соче.
У Аустро-Угарској војсци су ратовали многи Словенци, Хрвати и Срби на италијанском, руском и балканском фронту.
Аустро-угарском војском на Сочи је командовао Србин из Лике генерал Светозар Боројевић.

На Источном фронту, у току 1915, Немци су заузели Варшаву, Вилнус и Ригу.
Аустријанци су поново освојили западну Украјину.

У пролеће 1915. Британци су се искрцали на Дарданели. Поражени од Турака и Немаца, повукли су се у Грчку.

У току првог светског рата, Турци су убили око милион и по Јермена које су оптужили за сарадњу са Русима.

ВЕРДЕН

Код тврђаве Верден у источној Француској се водила највећа битка у првом светском рату.
Она је трајала од фебруара до новембра 1916. и у њој учествовало око два милиона војника.
Немци су нападали Верден који је бранио француски генерал Петен.
Немци нису успели да освоје трвђаву и у битци је погинуло око 700 000 војника.

У лето 1916. Британци су први пут користили тенкове на обалама Соме у северној Француској.

У мају 1916. водила се највећа поморска битка у првом светском рату у близини данске обале код полуострва Јиланд.
Ратовали су британска и немачка морнарица.
Битка се завршила нерешено, али пошто су Британци имали више бродова, немачка ратна морнарица није више смела да напушта луке до краја рата.
___________________________________

У лето 1916. под командом генерала Брусилова, руска војска је поново ослободила Украјину и стигла до Карпата.
Охрабрена руским победама, Румунија је објавила рат Централним силама.
У румунској војсци су ратовали српски и југословенски добровољци, који су напустили руску војску и предали се Немцима.

Румуни су доживели тежак пораз, Немци и Аустријанци су заузели Букурешт, а од катастрофе Румуне је спасла руска војска.

УЛАЗАК СЈЕДИЊЕНИХ АМЕРИЧКИХ ДРЖАВА У РАТ И ОКТОБАРСКА РЕВОЛУЦИЈА

У току првог светског рата немачке подморнице су потапале америчке и британске трговачке и војне бродове.
Немачки диверзанти су минирали неке америчке фабрике оружја.

Због тога је амерички председник Вудро Вилсон објавио рат Немачкој 1917.
После годину дана америчке трупе су дошле у Француску.

У јесен 1917. аустроугарска војска је победила Италијане код Кобарида на Сочи и заузела северни део Италије до реке Пијаве.

Новембра 1917. бољшевици су преузели власт у Русији и да би задржали власт склопили су мир са Централним силама у Брест-Литовску (Белорусија) почетком марта 1918.
По овом миру Украјина и Белорусија су стекле независност, али су се у њима задржале немачке трупе.
После немачког пораза у Првом светском рату Русија није више признавала овај мир.

Британски пуковник Лоренс од Арабије је организовао устанак Арапа против турске власти.
Британци и Арапи су заузели Јерусалим и Палестину 1917.