уторак, 2. фебруар 2010.

19. СРБИЈА И ЦРНА ГОРА (ПРВИ СВЕТСКИ РАТ)


ЦЕРСКА И КОЛУБАРСКА БИТКА

Аустро-Угарска је напала Србију 28. јула 1914. године.
Тада је српски краљ био Петар Карађорђевић.
Он се одрекао престола у корист сина Александра због сукоба са Црном руком. Краљ и влада су тада отишли у Ниш.
Српска војска је имала око 400 000 војника и била је подељена на три армије.

Врховни командант, начелник генералштаба, био је војвода Радомир Путник.
Командант прве армије: Петар Бојовић.
Командант друге армије: генерал Степа Степановић.
Командант треће армије: Павле Јуришић Штурм (пореклом лужички Србин), који је после првог светског рата извршио самоубиство.

Аустро-угарске трупе су се налазиле у Срему и Босни.
Њима је командовао генерал Оскар Поћорек.
Аустро-угарска војска је прешла Дрину и Саву 12.8.1914.
Заузела је Шабац и извршила многа убиства и силовања.
О томе је свет обавештавао швајцарски професор Арчибалд Рајс, који је први светски рат провео са Србима, а после завршетка рата је узео југословенско држављанство. Умро је и сахрањен у Београду.

Друга армија је дочекала Аустријанце на планини Цер у близини Шапца.
Церска битка је трајала од 12. до 24. августа, а највеће борбе су се водиле код села Текериш у ноћи између 15. и 16. августа.
Аустријанци су поражени и повукли су се из Србије 24. августа.
Церска битка представља прву победу Антанте у првом светском рату, а због успеха у борби командант друге армије, Степа Степановић, је проглашен за војводу.

По савету Антанте српска и црногорска војска су кренуле у офанзиву.
Црногорском војском је командовао сердар Јанко Вукотић.

Српска војска је ослободила Земун, а Црногорци су ослободили Вишеград и стигли до Сарајева.
Српскоцрногорска офанзива је уплашила бечки двор и у аустро-угарској штампи је писало да Срби морају умрети.

Аустријска војска је поново прешла Дрину и Саву почетком септембра 1914.
Од септембра до новембра 1914. водило се неколико ратова који су познати под називом Битке на Дрини.
Најжешће борбе су вођене код Мачковог камена у близини Крупња у западној Србији.
Положаји су десет пута прелазили из руке у руку.
Почетком новембра српској војсци је понестало муниције. Аустријанци су то искористили и заузели Шабац, Ваљево и Београд.
Врховна команда је одлучила да се наша војска повуче на линију Горњи Милановац - Сувобор - Колубара.

Од 16. новембра до 15. децембра 1914. водила се Колубарска битка, која се дели на дефанзивну и офанзивну фазу.
У дефанзивној фази Срби су бранили достигнуте положаје. У борбама је погинуо вођа српских социјалиста Димитрије Туцовић.
Јосип Броз Тито је ратовао у аустро-угарској војсци у церској и колубарској битци.
Генерал Петар Бојовић се разболео и на челу прве армије га је заменио генерал Живојин Мишић. Војвода Путник и генерал Мишић су направили план за контранапад.
Крајем децембра је стигла муниција из Француске, а краљ Петар је дошао на фронт да охрабри војнике.
Када се српска војска опоравила започела је противнапад 3.12.1914.
Највеће борбе су се водиле код села Варовнице на Космају.
Аустријанци су поражени и напустили су Србију 15. децембра.
Наша војска је заробила око 40 000 аустријских војника.

Колубарска битка представља највећу победу српске војске и она се изучава на свим војним академијама.
Због успеха у борби, генерал Мишић је проглашен за војводу, а асутро-угарски маршал Поћорек је дао оставку.



ПОВЛАЧЕЊЕ КРОЗ АЛБАНИЈУ И МОЈКОВАЧКА БИТКА

У првој половини 1915. Србију је напала епидемија пегавог тифуса. У помоћ су дошле болничарке из Велике Британије.
Од тифуса је умрло око 100 000 грађана, а међу њима је била и наша позната сликарка Надежда Петровић.

Најбољи српски роман о првом светском рату је Српска трилогија од Стевана Јаковљевића и Време смрти од Добрице Ћосића.
О приликама у Србији 1915. је писао амерички новинар Џон Рид, који је касније отишао у Русију где је отпочео Октобарску револуцију у књизи 10 дана који су променили свет.

Аустро-угарски пораз у Србији је забринуо Немце и они су одлучили да им помогну.
Немачка и Аустро-Угарска су поново напале Србију почетком новембра 1915.
Највећи отпор је пружила Одбрана Београда, којом је командовао мајор Драгутин Гавриловић.
Он је рекао војницима да је врховна команда избрисала њихов пук, да њихови животи више не постоје и зато их је позвао у борбу за краља и отаџбину.

Централне силе су заузеле Београд, а српска војска се постепено повлачила.
План је био да се повеже са Французима у Македонији и Грчкој, међутим Централне силе су обећале Бугарима Македонију и источну Србију, па су они напали Србију 15. октобра 1915.

Бугари су заузели Скопље и пресекли су одступницу српској војсци.
Тада су Краљ и Влада одлучили да се српска војска повлачи кроз Црну Гору у албанско-јадранско приморје где би се састала са силама Антанте.
Повлачили су се Краљ, Престолонаследник, Влада, посланици српске скупштине, државни архив, ратни заробљеници, затвореници и душевни болесници.
Повлачење је трајало од септембра 1915. до фебруара 1916. Извршено је под тешким условима: мраз, дубок снег, глад и напади Албанаца.
Од Албанаца, Србе је подржао само Есад-паша, кога су Албанци убили након првог светског рата.

Почетком 1916. српска војска је стигла у албанско-јадранско приморје.
Италијани нису желели да помогну Србима јер наша земља није признала лондонски пакт.
Због тога су Срби морали да наставе повлачење дуж албанске мочварне обале још 200 километара.
Руски цар, Николај II је запретио Антанти да ће Русија склопити мир са Централним силама, ако се не помогне Србима.
Французи су послали бродове у албанску луку Валона и превезли су 150 000 људи на грчко острво Крф.
На Крфу је опет избила епидемија тифуса и оболели су одведени на оближње острво Видо.
Преминули су сахрањивани у плавој гробници, о чему је писао Милутин Бојић.

Крајем 1915. Аустро-Угарска је почела напад на Црну Гору.
Под командом сердара Јанка Вукотића Црногорци су успели да победе аустро-угарску војску код Мојковца у долини Таре 6. и 7. јануара 1916.
Аустро-угарске трупе из Боке Которске су заузеле Ловћен и Цетиње средином јануара 1916.
Краљ Никола је отишао у Италију, а црногорска војска је капитулирала.
Краљ Никола је умро у Италији, а његови посмртни остаци су касније пренесени на Цетиње.

Почетком 1916. Централне силе су окупирале Србију и Црну Гору.
Аустро-Угарска је заузела Црну Гору, Београд, Шумадију и западну Србију.
Забрањена је употреба ћирилице, а у Београду су издавали новине на хрватском и латиници.

Многи угледни Срби и јужни Словени су били ухапшени и одведени у логоре: књижевник Иво Андрић, историчар Владимир Ћоровић, научник Милутин Миланковић и многи други.

У Бања Луци је око 150 угледних Срба осуђено на смрт, али је под притиском јавног мњења смртна казна замењена затвором.

Аустро-Угари су уништили Његошеву капелу на Ловћену.

Бугари су присвојили Македонију и јужну Србију, забранили су употребу српског језика, а у школама и државној управи се користио бугарски.
Спаљивали су српске књиге и убијали свештенике.


СОЛУНСКИ ФРОНТ

На Крфу су били престолонаследник Александар, српска влада на челу са Пашићем и посланици Народне скупштине.
Кад се српска војска опоравила, Французи су превезли у Солун око 150 000 Срба у лето 1916.

На граници Грчке са Македонијом и Бугарском настао је Солунски фронт.
Тамо су ратовали Руси и Срби против аустроугарских и бугарских војника.
Антантиним трупама командовао је генерал Франш д'Пере.
Војвода Путник се разболео и умро у Француској.
На челу српске војске је био војвода Мишић.

У септембру 1916. водила се велика битка на врху Кајмакчалан (2500 м), који се налази на планини Ниџе, на граници Македоније и Грчке.
Битка је трајала 3 недеље, Срби су заузели Кајмакчалан и том приликом је погинуло 10 000 Срба, а међу њима и војвода Вук.
Наша војска је ослободила Битољ.

Од новембра 1916. до децембра 1918. на Солунском фронту се водио Позициони (Рововски) рат.
У помоћ Србима је дошло око 30 000 југословенских добровољаца. То су углавном били Срби који су ратовали у аустријској војсци и предали се Русима на Источном фронту и добровољци из САД.
Основане су две југословенске дивизије.

Почетком 1917. Бугари су желели да регрутују Србе у своју војску.
Због тога је избио Топлички устанак крајем фебруара 1917.
Устанике су предводили Коста Војиновић и Коста Миловановић Пећанац.
Устаници су ослободили Куршумлију и Прокупље.
После 15 дана Бугари и Аустријанци су угушили устанак и убили су око 20 000 грађана. Касније је погинуо и Коста Војиновић.

На Крфу и у Солуну главне одлуке су доносили регент Александар, председник српске владе Никола Пашић и руководилац обавештајне службе Драгутин Димиријевић Апис.
Регент и Пашић су оптужили Аписа да је покушао да убије престолонаследника. Апис и његова два сарадника су ухапшени и одржано је суђење у Солуну. На суђењу Апис је признао да је организовао Сарајевски атентат. Такође, изјавио је да никада није покушао да убије краља Александра. Судије нису прихватиле његову одбрану и Апис и његови сарадници су осуђени на смрт. Стрељани су у Солуну.
Последње Аписове речи су биле ''Живела Југославија''.
У Титово доба одржано је ново суђење Апису на коме је утврђено да су оптужбе против њега биле лажне.

Срби и Французи постигли су победу на Солунском фронту 15.9.1918.
Највеће борбе су се водиле на врховима Добро поље и Ветерник.
Крајем септембра наша војска је ослободила Скопље и стигла на бугарску границу.
Бугарска је капитулирала.

Српском првом армијом је поново командовао генерал Петар Бојовић.
Срби су ослободили Ниш 12. октобра, а касније и Црну Гору.
Београд је ослобођен 3. новембра, а српска војска је прешла Саву, Дунав и Дрину и учествовала је у ослобођењу Војводине, Босне, Хрватске и Словеније.
Због успеха у рату, генерал Бојовић је проглашен за војводу, а такође српски војвода је постао и Франш д'Пере.

Наша војска је заробила команданта Балканског фронта, немачког маршала Макензена. Србија је победила у Првом светском рату, али је погинуло 1,3 милиона људи (сваки трећи мушкарац).

2 коментара:

  1. u >>povlacenju kroz Albanuiju itd..<<
    -Povlacenje je trajalo od NOVEMBRA 1915......
    -FRANCUZI su poslali brodove u albansku luku Valona....
    -KRAJEM 1915. Austro-Ugarska je pocela napad na Crnu Goru.

    :)))))

    ОдговориИзбриши
  2. Преправљени делови у лекцији "ПОВЛАЧЕЊЕ КРОЗ АЛБАНИЈУ И МОЈКОВАЧКА БИТКА" су подвучени.
    Хвала на исправци.

    ОдговориИзбриши