среда, 03. фебруар 2010.

22. РУСКА РЕВОЛУЦИЈА


ПРВА РУСКА РЕВОЛУЦИЈА

Од 1613. до 1917. Русијом је владала породица Романов.
Цар Александар II је укинуо феудализам 1861. Кметовима је делио земљу под условом да плате земљопоседницима у року од 49 година.
У Русији су биле повезане држава и православна црква и утицале су једна на другу.
У 19. веку Русија је обухватала Сибир, делове средње Азије, Украјину, Белорусију, Финску, Естонију, Литванију, Летонију, Молдавију и делове Пољске.

У Русији је било доста Јевреја, који су прогоњени.
Неки су емигрирали у Сједињене Америчке Државе, а други у Палестину.

Главна привредна грана је била пољопривреда и Русија је често извозила жито у западну Европу.
Главни град је био Санкт Петерсбург.
Радници су живели тешко, плате су биле мале, а радно време је трајало по 14 сати дневно.
Русија је изградила Транссибирску железничку пругу од Москве до Владовостока (пут траје 7 дана).
У другој половини 19. века Русија је ратовала против Турске и помогла је балканским хришћанима да стекну слободу.

Руског цара Александра II убили су анархисти, а због учешћа у завери обешен је Лењинов старији брат.
Све законе у Русији доносио је цар, народ је имао само локално самоуправу, бирао је градске и губернијске скупштине.

Политичке партије нису биле дозвољене и оне су осниване тајно.
Основане су следеће политичке странке:
Конституционално демократска (Кадети), Социјално револуционарна (Есери), Мењшевичка и Бољшевичка.
Кадети су представљали богате грађане и интелигенцију и желели су да Русија буде парламентарна монархија.
Есери су представљали већину сељака и желели су да се велики земљопоседи поделе беземљашима и сиромашним сељацима.
Мењшевици и бољшевици су представљали раднике.
Мењшевици су желели да се капитализам укине постепеним реформама, а бољшевици револуцијом.

Бољшевика је било око 50 000 и били су добро организовани.
Предводио их је Владимир Иљич Уљанов, познат по надимку Лењин.
Лењин је рођен 1870. Његов старији брат Саша био је анархиста и одлуком власти је био обешен.
По занимању је био правник. Пошто је прихватио социјалистичке идеје, прогнан је у Сибир.
Побегао је из Сибира и емигрирао у Немачку и Швајцарску.

Јапан је напао Русију 1904. и Црна Гора је објавила рат Јапану.
Јапанци су победили на копну код Мукдена у северној Кини, а на мору код острва Цушима у близини обале Кореје.
Уз помоћ Сједињених Америчких Држава је склопљен мир, Јапан је припоијо Кореју, јужни део острва Сахалин и Курилска острва у Тихом океану.
После II светског рата Кореја се ослободила Јапанске власти, а Совјетски савез је поново заузео део Сахалина и Курилска острва.

Почетком 1905. у Санкт Петерсбургу су избиле радничке демонстрације, полиција је пуцала и убила неколико демонстраната.
Тако је почела I руска револуција 1905, чији су главни узроци пораз у рату са Јапаном, недостатак политичких слобода, жеља сиромашних грађана и беземљаша да се поделе велики земљишни поседи и тежња радника за већим платама и бољим условима рада.
У Русији су основани совјети радника, војника и сељака, избила је побуна и у ратној морнарици.
Морнари са оклопњаче Потемкин су отпловили у Румунију.

Крајем 1905. Цар Николај II је обећао Устав и политичке слободе и револуција се смирила.
Дозвољене су политичке странке и одржану су избори за скупштину, која се још назива и Дума. Цар је често распуштао Думу.
Велику улогу је имала тајна полиција Охрана.
Најпознатији председник владе почетком 20. века био је Столитин кога су убили анархисти.

Последњи руски цар Николај II владао је од 1894. до 1917.
Оженио се немачком принцезом Александром.
Они су имали четири ћерке и сина Алексеја, који је боловао од хемофилије.


ФЕБРУАРСКА РЕВОЛУЦИЈА

Кад је почео I светски рат 1914, Руси су одушевљено кренули у борбу, верујући да ће се рат брзо завршити.
Антанта је обећала Русији Цариград и Босфор.

Важну улогу на двору је имао чудотворац Распућин коју је успешно лечио царевог сина.
Он је имао подршку православне цркве и велики број љубавница. Убио га је један члан царске породице.

Због многобројних жртава и глади социјалисти су стално говорили против рата.
Војска и незадовољни грађани су преузели власт у Петрограду (бившем Санкт Петерсбургу) 8.марта (23.фебруара по старом календару) 1917.
Тај догађај се назива Фебруарска револуција.
Цар Николај II је ухапшен и прогнан у Сибир и проглашена је република.
Власт су преузели кадети и есери.
Први председник владе је био кадет кнез Лавов, а после њега адвокат есер Александар Керенски.
Ослобођени су сви политички затвореници.
Бољшевици и Мењшевици су основали совјете радника, војника и сељака који су представљали паралелну, незваничну власт.


ОКТОБАРСКА РЕВОЛУЦИЈА

Фебруарску револуцију Лењин је дочекао у Швајцарској.
Он је одмах почео преговоре са Немачком.
Обећао им је да ће Русија склопити мир са централним силама, а они су му дозволили да пређе преко њихове територије у Русију и дали му новац.
Лењин је стигао у Петроград у априлу 1917. и одржао чувели говор Априлске тезе.
Тада је рекао да је фебруарска револуција буржујска, а да ће у другој фази револуције радници преузети власт.
У јуну 1917. бољшевици су покушали да у Петрограду преузму власт, војска је угушила побуну, а Лењин је побегао у Финску.
Русија је наставила рат са централним силама.

У септембру 1917. генерал Корнилов је покушао да врати Цара на власт, али су његову побуну угушили привремена влада Керенског и бољшевици.

Лењин се вратио из Финске у Петроград.

Бољшевици су преузели власт у Петрограду у ноћи између 6. и 7. новембра 1917. и тај догађај се назива Октобарска револуција.

Знак за почетак револуције су дали морнари са крстарице Аурора.

Бољшевици су преузели власт у читавој Русији и законе је доносио совјет радника, војника и сељака.
Совјети су организовани у свим деловима Русије.

Кад су бољшевици преузели власт омдах су признали независност Финској, Естонији, Летонији и Литванији.

Велике земљопоседе су поделили беземљашима и сиромашним сељацима.
Рудници, банке и велике фабрике су прешле у државну својину.
Уведен је грегоријански календар.

Руска православна црква је изабрала патријарха Тихона.
Крајем новембра 1917. у Русији је су одржани избори за уставотворну скупштину.
Победили су есери са 75% гласова, бољшевици су имали 20% гласова, а остале партије 5%.
Када су бољшевици преузели власт председник владе Керенски се преобукао у жену и са српским пасошем је напустио Русију.

Српски дипломата Спалајковић је на једном пријему пљунуо Лењина и рекао му да је немачки шпијун.

Бољшевичка влада се назива совјет народних комесара. Председник је био Лав Троцки, јеврејин који се заправо презивао Бронштајн).
Новоизабрана скуштина се састала у Петрограду у јануару 1918.
Лењин је тражио од есерске већине да озакони одлуке бољшевика, а пошто је већина то одбила, Лењин је наредио морнарима да избаце посланике из скупштине и тада је рекао да ће питање власти у Русији решити грађански рат, а не буржоаска скупштина.
Троцки је успео да придобије неке цареве генерале и тако је основао Црвену армију.
Црвена армија је успела да одбрани Петроград од немаца у фебруару 1918.

Почетком марта 1918. Русија је склопила Брест-Литовски мир са централним силама који је био неповољан за Русију.


ГРАЂАНСКИ РАТ У РУСИЈИ

Од 1918. до 1922. у Русији је вођен страшан грађански рат између беле и црвене армије.

Црвену армију су чинили бољшевици и њихове присталице. У њој је био и велики број сељака који су се плашили да ће им, ако се врати стара власт, одузети земљу.
У областима које су биле под влашћу црвене армије бољшевици су укинули новац и роба се размењивала за робу (тај систем се назива ратни комунизам).

Белу армију су чинили присталице Цара, кадети и есери.
Они су наступали разједнињено.
Добијали су оружје од антанте, а неке франсуцке и британске јединице су им дошле у помоћ у Русију.

У грађанском рату у Русији је погинуло неколико милиона грађана, а и једни и други су користили терор.

Присталица белих, Дора Каплан, је покушала да убије Лењина у чему није успела, али се Лењин никада није опоравио од последица атентата.

Бољшевици су убили цара Николаја
II, његову жену и сву њихову децу у подножју Урала у јулу 1918.

Грађански рат је завршен победом Црвене армије 1922.

Неколико стотина хиљада белих се повукло са полуострва Крим у Турску, они су касније отишли у Француску и краљевину Југославију.

После победе бољшевика из Русије је емигрирало око милион, углавном угледних, грађана.


СОВЈЕТСКИ САВЕЗ У ДВА СВЕТСКА РАТА

Грађански рат у Русији је завршен победом црвене армије 1922.
Када су бољшевици преузели власт забранили су све остале политичке странке и завели су диктатуру.
Све најважније положаје у држави, војсци, полицији, привреди и култури су заузимали бољшевици.

Двадесетих година 20. века уведена је такозвана нова економска политика.
Обновљена је употреба новца.
Сељаци су имали право да своје вишкове продају на пијацама, а мале фабрике су биле у приватној својини.
У великим фабрикама је држава постављала директоре, одређивала цене и плате и одлучивала колико робе ће производити поједина фабрика.

Русија је променила назив у Савез Совјетских Социјалистичких Република 1922.
Састојала се од 15 република.
Совјетски савез је престао да постоји 1.1.1992. и од 15 република су настале самосталне државе.

Бољшевици су били непријатељи религије у њихово доба главни ауторитети у школама су били Маркс, Енгелс, Лењин и Дарвин.
Многе цркве су уништене па и највећа православна црква у Москви, посвећена Христу спаситељу, која је изграђена након победе над Наполеоном.
Многе цркве су претворене у домове културе, складишта и штале.
Убијен је руски патријарх Тихон.
Настрадали су многи свештеници и верници православне цркве и других верских заједница.

Док је Лењин био жив поставио је за генералног секретара бољшевичке партије грузијца Јосифа Висарионовича Џугашвилија, познатијег по партијском надимку Стаљин.
Стаљин је рођен 1879.
Студирао је православну теологију, касније се разочарао у православље и постао је атеиста и социјалиста.
Учланио се у бољшевичку партију и за њен рачун опљачкао једну банку. Због тога је прогнан у Сибир.
Неки кажу да је касније сарађивао са тајном полицијом Охрана.
Био је министар у Лењиновој влади, а касније је руководио црвеном армијом на обалама Волге.

Лењин је умро 1924.
Његово тело је балсамовано и сад се налази у маузолеју у Москви.
У његову част Петроград је променио назив у Лењинград, а сад се опет зове Санкт Петербург.

После Лењинове смрти уз помоћ бирократије, којом је вешто манипулисао, Стаљин је преузео власт у партији и у држави.
Његов главни супарник је био Лав Троцки.
Стаљин га је оптужио да је издајник и протерао из земље.
Троцки је прво отишао у Турску, затим је живео у Француској, па је отишао у Мексико где га је Стаљинов присталица убио гвозденом шипком.

У Стаљиново доба се примењивала планска привреда.
Изграђене су хидроцентрале у Сибиру и на Дњепру.
Основана је тешка индустрија у подножју Урала.
Стаљин је одлучио да узме земљу од сељака и претвори у државну имовину.
Они сељаци који нису на то пристајали, бивали би прогнани у Сибир.
Имања су претворена у совкозе (пољопривредне комбинате) и колкозе (сељачке заједнице).
За свој рад пољопривредници су примали плате.
У Стаљиново доба привреда је напредовала и Совјетски савез је постао трећа светска сила.
Пољопривреда је била лоше организована, тако да је тридесетих година 20. века од глади умрло неколико милиона грађана, а највише у Украјини.

Јапанци су често вршили провокације на граници Совјетског савеза са Манџуријом и Монголијом, али је црвена армија успешно одбијала све њихове нападе.

Стаљин је радио само ноћу, а дању је спавао,
Два пута се женио и имао је два сина и једну ћерку.
Сина су му убили немци у логору у другом светском рату.
Крајем 1934. је убијен један од Стаљинових сарадника Кирев.
Тада се показује права Стаљинова природа.
Никоме није веровао, а то психичко стање се назива параноја.
(Нпр. никада не би узимао јело док га неко други не проба)

У периоду од 1934. до 1939. у Совјетском савезу су организоване велике чистке.
Прогоњени су сви они који нису мислили на Стаљинов начин.
Убијено је око 750 000 грађана, а многи су прогнани у логоре у Сибир.
Сви неистомишљеници су оптужени као империјалистички шпијуни.
Стрељани су петорица совјетских маршала.
На смрт су такође осуђени и проглашени за издајнике преживели чланови лењиновог руковођства који су организовали октобарску револуцију.

Настрадали су и неки познати писци, попут: Максима Горког, Михаила Булгакова итд.
Самоубиства су учинили и песници Јесењин и Мајаковски, а и Стаљинова жена Светлана.
Убијени су и оснивачи Комунистичке Партије Југославије Филип Филиповић и Сима Марковић, који су се склонили у Совјетски савез.
О грађанском рату је писао Михаил Шолохов у роману Тихи Дон.
Живот у стаљиновим логорима је описао Александар Солжењицин у роману Архипелаг Гулаг.

Стаљин је био на челу Совјетског савеза у току другог светског рата и доста је допринео победи над Немачком.
Умро је 1953.

1 коментар:

  1. GRADJANSKI RAT U RUSIJI
    *U njoj je bio veliki broj seljaka koji su se
    PLASILI da ce im....
    *Boljsevici su ubili cara Nikolaja II, njegovu
    zenu i svu njihovu decu u podnozju Urala U JULU
    1918.


    SOVJETSKI SAVEZ U DVA SVETSKA RATA
    *U velikim fabrikama je drzava POSTAVLJALA
    DIREKTORE, odredjivala cene...
    *Japanci su cesto vrsili provokacije na granici
    Sovjetskog saveza sa Mandzurijom i Mongolijom,
    ALI JE CRVENA ARMIJA USPESNO ODBIJALA SVE
    NJIHOVE NAPADE.
    *Ispod recenice sa PARANOJOM dodaj - NPR. NIKADA
    NE BI UZIMAO JELO, DOK GA NEKO DRUGI NE PROBA.
    *Samoubistva su ucinili i pesnici Jasenjin i Majakovski, A I STALJINOVA ZENA SVETLANA.

    ОдговориИзбриши