14. СРБИ И ХРВАТИ У 19.ВЕКУ

Када је настала Аустро-Угарска 1867. Хрватска је била подељена на аустријски и мађарски део. Војна крајина је била под посебном управом бечког двора.

Војна крајина је обухватала Лику (Госпић, Грaчац), Кордун (Карловац), Банију(Петриња, Сисак) и западну Славонију (Пакрац, Данувар, Славонска Пожега, Вировитица).
У Крајини је живело 50% Срба и Хрвата. Србе су предводили епископи у Пакрацу, а у Петрињи је постојала учитељска школа.
Тадашња Хрватска је обухватала Срем и Земун.
У Хрватској је живело 30% Срба.

Одлуком Фебруарског патента у Аустрији су одржани избори 1861. Изабран је Хрватски сабор који се састао у Загребу. У њему су били и српски посланици.

У Хрватској су настале прве политичке странке: Унионистичка, Народна и Хрватска странка права.

Хрватски сабор је 1861. изјавио да је службени језик у Хрватској јужнословенски, а шест година касније да је службени језик хрватско-српски.

Унионистичка странка је подругљиво називана Мађаронска јер се залагала за што боље односе између Хрвата и Мађара.

Народана странка је желела да се Аустрија организује на федеративном принципу и да јужни Словени имају велику самоуправу у оквиру царства.
Тежила је за културним јединством јужних Словена и била је под великим утицајем католичке цркве.
На челу странке били су ђаковачки бискуп Јосип Јурај Штросмајер и историчар Фрањо Рачки.
У Загребу је основана Југословенска академија знаности и умјетности.
Први председник је био Фрањо Рачки, а тајник (секретар) је био Ђуро Даничић, филолог који је превео Стари завет на српски језик.

Хрватска странка права се залагала за обнављање независне државе Хрватске која би се ослободила и од аустријске и од мађарске власти.
Сећали су се хрватске државе која је настала у 9.веку, а Мађарска ју је окупирала почетком 12. века.
На челу странке били су Анте Старчевић (чија је мајка била Српкиња) и Еуген Кватерник.
Они су сматрали да су Словенци планински Хрвати, а Срби православни Хрвати. За југословенске Муслимане су говорили да су цвет хрватског народа.
По њиховом мишљењу Хрватска би требало да се простире од Триглава до Вардара и Тимока.
Говорили су да су Немањићи хрватска династија.
Чланови странке права су били и неки познати књижевници с краја 19. века: Вјенцеслав Новак и Анте Ковачић.

Када је створена Аустро-Угарска 1867. Хрвати и Мађари су почели преговоре о међусобним односима. Хрватско-угарска нагодба је потписана 1868. Хрвати су добили самоуправу. Имали су бана кога је именовао аустријски цар.
Законе је доносио Хрватски сабор у Загребу, а заступнике за парламент су бирали само богати грађани и сељаци.
Хрвати су самостално одлучивали о унутрашњим пословима (полиција), просвети, здравству и судству.
На почетку 60% пореза су слали у Будимпешту, а касније 40%.

Против аустријске власти Странка права је организовала побуну у близини Карловца. Аустријанци су угушили побуну и погинуо је Еуген Кватерник.

Седамдесетих година 19. века хрватски бан је био Иван Мажуранић, књижевник и члан Народне странке.
Он је укинуо српске школе и забранио употребу ћирилице. Он је написао Смрт Смаил-аге Ченгића и допунио Гундулићевог Османа. Када је Аустро-Угарска окупирала Босну и Херцеговину 1878. Мажуранић је подржао окупацију, што је покварило односе између Хрватске и Србије.

Војна крајина је укинута 1881. и припојена Хрватској.

Крајем 19. века хрватски бан је био Мађар Куен Хедервари.
Он је управљао Хрватском двадесет година.
Обновио је српске школе и дозволио употребу ћирилице.

Срби у Хрватској су основали своју банку.
Организовали су удружење Привредник, које је помагало стипендијама најбоље ученике.
Настале су Српска радикална и Самостална странка.
У опозицији Хедерварију је била Хрватска странка права.

Цар Франц Јозеф је посетио Загреб 1895. и тада су Срби истакли своју заставу.
Странка права је организовала антисрпске демонстрације и опљачкане су многе српске продавнице.
Демонстрације су поновљене 1902.

После смрти Анте Старчевића на чело Хрватске странке права је дошао Јосип Франк.
Он је био пријатељ бечког двора и непријатељ Срба.
Он је углавном организовао антисрпске демонстрације.

У пролеће 1903. Мађари су желели да на хрватским железницама уведу мађарски језик.
Биле су велике антимађарске демонстрације и Хедервари је смењен.