16. СРБИ У ЈУЖНОЈ УГАРСКОЈ 19. ВЕКУ

Под називом Јужна Угарска, Мађари су подразумевали Срем, Банат, Бачку и Барању.
У првој половини 19. века Аустријанци су владали Мађарском.

У јужној Угарској је живело доста Срба и они су у тим крајевима чинили већину.
Срби су били грађани, граничари или кметови.
Српске гимназије су постојале у Сремским Карловцима и Новом Саду, а у Сомбору је била Учитељска школа.
У Пешти је основана Матица Српска 1826, која је објављивала српске и стране књиге. Издавала је часопис Летопис, који и данас излази.

Када је избила револуција у Француској и Немачкој у фебруару и марту 1848. Мађари су се побунили против Аустријске власти, прогласили су независност и предводио их је Лајош Кошут.
Срби су од Кошута тражили велику самосталност, а неки су говорили и о уједињењу Јужне Угарске са Србијом.
Тада је Кошут рекао да ће односе између Мађара и Срба решити мач.

У Сремским Карловцима су Срби одржали сабор 3.5.1848. где су прогласили српску војводину, а за патријарха су изабрали Јосифа Рајачића.
Избили су сукоби између Срба и Мађара.
Србе су предводили патријарх Рајачић и Ђорђе Стратимировић, а у помоћ су дошли добровољци из Србије које је предводио Стеван Книћанин.
Срби су победили Мађаре у битци код Сен Томаша (Србобрана) у Бачкој.
Са Србима су у борби против Мађара сарађивали Хрвати, а патријарх Рајачић је прогласио Јосифа Јелачића за хрватског бана.

Кад су Руси и Аустријанци угушили мађарску револуцију 1849, бечки двор је променио однос према Србима.
Проглашена је српска војводина, која је обухватала Банат и делове западне Румуније
У тим крајевима је живело 50% Срба, а остатак су чинили Немци, Мађари и Румуни.
За српског војводу је проглашен Аустријанац.
Као последица аустријске и мађарске револуције укинут је феудализам.
Октобарском дипломом из 1860. укинута је српска војводина, за којом Срби нису жалили.

У то време Србе је предводио адвокат Светозар Милетић.
Он је написао неколико чланака у којима је позивао Србе и Мађаре да се боре против Аустријске хегемоније (превласти).
Матица Српска је премештена у Нови Сад, где је и основано Српско Народно Позориште.
У то време се говорило да је Нови Сад српска Атина, а Црна Гора спрска Спарта.
Светозар је основао Уједињену Омладину Српску чији је циљ био уједињење Срба.

Када је основана Аустро-Угарска 1867, Милетић је схватио да од српско-мађарске сарадње нема ништа, због чега је у Бечкереку (Зрењанину) 1869. основао Српску Народну Слободоумну Странку.
Она је желела да се јужна Угарска и Хрватска организују по федеративном принципу и да се поделе на округе (кантоне) као у Швајцарској.
У борбу против мађарске превласти позвао је Хрвате, Словаке и Румуне.

Члан Народне Странке је био и српски књижевник Јован Јовановић Змај, а српски посланик у Мађарском парламенту је био књижевник Лаза Костић.

Када је почео босанскохерцеговачки устанак 1875. Милетић је критиковао мађарску власт и позвао је Србе у борбу због чега је био осуђен на 2 године затвора.
Када је изашао из затвора, душевно је оболео и престао је да се бави политиком.
Народна странка се поделила на Радикалну и Либералну.

Либералну је предводио Михаило Полит Десанчић који је желео сарадњу са мађарским властима.

Радикале је предводио Јаша Томић, он се тајно залагао за уједињење са Србијом, критиковао је капитализам и давао је нека анти-семитистичке (анти-јеврејске) изјаве.
У љутини је Томић убио Мишу Димитријевића, једног од вођа Либерала.

У јужној Угарској православна црква је управљала школама.
Почетком 20. века на чудан начин је завршио српски патријарх Лукијан. Његово обезглављено тело је нађено како плута у једном језеру у Аустрији.
Мађари су укинули српске школе 1912.